Dve stvari koje Putin nikada neće oprostiti: Zbog njih je krenuo u pohod na svet i postao najmoćniji čovek (VIDEO)
Pre dve nedelje na američkom CNN-u prikazan je dokumentarac “Najmoćniji čovek na svetu” o ruskom predsedniku Vladimiru Putinu. Film novinara ove medijske kuće Fareda Zakarije privukao je dosta pažnje, a u nedelju su stanovnici Evrope mogli da ga pogledaju na njihovom intenacionalnom kanalu.
Dokumentarac je i pre prikazivanja privukao dosta pažnje i kontroverzi, a ono što ga razlikuje od ostalih, u kojima glavni lik tumači ruski predsednik, je to što je i drugoj strani data mogućnost da odgovori na optužbe koje su iznete u istom.
Ipak, to nije bio Putin, jer je odbio da razgovara sa Zakarijom. Njega je predstavljao portparol ruskog predsednika i Kremlja Dmitrij Peskov.
U dokumentarcu su obrađene sve teme, od doba kada je Putin radio za KGB u Nemačkoj do prošlogodišnjeg izbora Donalda Trampa za predsednika SAD i navodne umešanosti Rusije u same izbore. I naravno, događaji koji su se desili između i pomogli Putinu da postane najmoćniji čovek na svetu.
Film počinje sa sećanjem na “hladnu drezdensku decembarsku noć” 1989. godine, a taj 5. decembar je uzet kao dan koji je promenio kurs Putinovog života. Berlinski zid je već pao, a masa ljudi se okupila ispred kancelarije KGB-a u ovom istočnonemačkom gradu. Očajnički je tad zvao Moskvu i tek nakon nekoliko puta je dobio odgovor da Kremlj o tome nema šta da kaže.
Putin je tada, sam, zapalio u podrumu tajna dokumenta KGB-a dok su demonstracije na ulicama bivale sve veće. Odlučio je da izađe ispred štaba, da se suoči sa masom ljudi, opet sam. Tada je okupljenima rekao da su unutra vojnici i da će pucati na njih. Ovaj potez i blef je uspeo, a prema autorima dokumentarca, Putin je tad shvatio da strahom zapravo može da kontorliše ljude, a taj dan u Drezdenu pratiće ga sve do današnjeg dana.
Ta opsednutost kontrolom nad ljudima, prema CNN-u, videla se i na njegovoj inauguraciji kada je jedna od najvećih prestonica sveta bila pusta, kako bi on mogao slobodno da se kreće. Takođe, spominje se i savršena “predstava” televizijskog prenosa, na kojem je sve isplanirano do detalja. U prenosu nije moglo da se vidi hapšenje opozicionara na uilicama Moskve, a prema sagovornicima u dokumentarcu, Rusi najviše gledaju i veruju televiziji.
Kada se vratio iz Drezdena, Putin je bio duboko razočaran onim što je video u svojoj zemlji koju je mnogo voleo. Autori navode da je raspad SSSR-a, ruske imperije, ono zbog čega se osećao poniženim. Veoma poniženim. 300 godine istorije je bilo izbirsano.
Država koju je nekad znao nije više bila ista, ljudi su tražili demokratiju demonstrirajući na ulicama, ostale države su tražile nezavisnost, amerikanizacija je bila na svakom koraku, a predsednik Ruske federacije Boris Jeljcin svojim nastupima i odnosom prema zemlji sramotio je ionako poniženu državu. Tada je Putin shvatio da je ono što ga užasava i čega se najviše plaši su ljudi čija se svest budi i koji izlaze na ulice da to i pokažu.
Autori opet spominju kao jedan od najbitnijih događaja u Putinovom životu raspad Sovjetskog Saveza za koji je sam rekao da je to “najveća geopolitička tragedija 20. veka”. Dokumentarac dalje pominje kako je povratkom u zemlju odlučio da postane političar, a njegov prvi posao na funkciji je da je bio zamenik gradonačelnika Sankt Peterburga. Tada je već gledao u Moskvu, znajući da je narodu potreban jak lider.
Putin je prvo postao premijer, da bi kasnije pao dogovor po kojem predsednik Jeljcin ne bi otišao u zatvor zbog korupcije, u zamenu da on postane i predsednik. Tako je bilo. Postao je predsednik, a pored toga što je bio obožavan od strane svog naroda koji je u njemu video pravog vođu, njega su u početku voleli čak i Amerikaci. Na jednoj dobrotvornoj večeri dok je boravio u SAD, aplaudirale su mu holivudske zvezde dok je pevao na bini. Džordž Buš mlađi je takođe bio očaran njime.
Druga stvar koja je znatno uticala na Putina, pored raspada SSSR-a, bila je i Hilari Klinton. Prema sagovornicima, on veoma mrzi Hilari Klinton. Tenzije između njih dvoje su godinama rasle, a sve je počelo 2008. godine kada je Hilari bila u trci za stranačkog predsedničkog kandidata, koju je i izgubila od Obame, kada je o Putinu govorila kao o “čoveku bez duše”. Takvu retoriku nastavila je i narednih godina.
Ali, najjači udarac zadala mu je 2011., godine kada je počelo Arapsko proleće. Protesti su “stigli” u Moskvu i bili su najveći od raspada SSSR-a. To je za njega, prema CNN-u, bila noćna mora. Ljudi koji se bune protiv njega i izlaze na ulice. Hilari Klinton je tada stala na stranu demonstranata, a na nju je bio ljut što je ona govorila kako razume ruski narod. To ga je razbesnelo. I to joj nikad nije zaboravio.
Hakovanje mejlova osoblja štaba Klintonove tokom trke za predsednika SAD, koje je potom objavio Vikiliks, doprineo je pobedi Donalda Trampa koji je tokom kampanje uvek pozitivno govorio o Rusiji i njenom predsedniku. Ovo je bila osveta Putina Klintonovoj, i podsetnik da nikad ne treba da se meša u njegov posao i njegovu zemlju.
Pobeda Trampa slavila se u Rusiji, na nacionalnoj televiziji, na ulicama, u medijima generalno. Putin je prema autorima i priznao, ne direktno, da je došlo do hakovanja od strane Rusije, kada je tokom jednog intervjua rekao da su samo oni “verovali da Tramp može da pobedi”.
U dokumentarcu se spominju i ubistva Putinovih protivnika tokom njegove vladavine: opozicionog političara Borisa Nemcova, novinarke Ane Politkovskaje i bivšeg agenta KGB-a Aleksandra Litvinjenka. Dalje, bivši investitor u Rusiji i kritičar ruskog predsednika, smatra da je on najbogatiji čovek na svetu. Bogatiji čak i od Bil Gejtsa. A sve to zahvaljujući korupciji.
Dmitirj Peskov u samom dokumentarcu izgledao je neuverljivo. Za sve optužbe i pitanja koja su mu upućena govorio je da to nije tačno i da je laž.
Ipak, ono što ostavlja najjači utisak su već dva gore spomenute stvari koje obeležile Putinov život i njegov dalji put ka tome da postane najmoćniji čovek na svetu – raspad Sovjetskog Saveza i Hilari Klinton.
Pogledajte video:
(Telegraf.rs / N.I.)