Ispovest Beograđanke koja je 17 godina trpela nasilje: Živela sam u strahu i čekala da se zver probudi..
Ova Beograđanka je tri i po nedelje u Sigurnoj kući u Beogradu, suprug ju je 17 godina psihički i fizički zlostavljao. A onda je ova hrabra žena prekinula taj niz i sebi i svojoj deci pružila novu šansu. Ivana, kako ćemo je zvati iz bezbednosnih razloga, deli sa vama svoju potresnu priču.
Lanac nasilja mora da se prekine
– Izlaz iz teške situacije potražila sam u Sigurnoj kući nakon što su mi u Centru za socijalni rad rekli da je to najbolje da učinim zbog svoje bezbednosti. U braku sam 17 godina i od početka sam, u manjoj ili veći meri, trpela nasilje- započinje svoju priču Ivana.
A Ivanin suprug je umeo da bude bez milosti.
– Trpela sam uvrede, proveravanja, uhođenje, nepoštovanje u svakom smislu, i kao žene, i kao supruge i kao majke.Nasilje je kasnije od psihičkog preraslo i u fizičko, doživela sam šutiranje, udaranje po glavi, gađanje predmetom, davljenje- priča Ivana.
Opravdanje za nasilje nema, ali nam je Ivana,koja radi kao službenik u jednoj firmi, rekla da je agresivnost njenog supruga najčešće budila finasijska nesigurnost i činjenica da je nezaposlen.
– Uvek kad bih ga pitala ili tražila od njega nešto, dobila bih batine. Pokušavala sam da razgovaram sa njim o probemima, ali nije bilo“ na meni da pričam“- nastavlja ova mama troje dece.
U svakom nasilju dođe do jedne tačke usijanja kad odlučite da je DOSTA.
– Pre mesec dana nisam miogla da legnem u krevet od straha, razmišljala sam da spavam sa nožem ispod jastuka. Taj strah je bio konstantan, jer nikad ne znate kad će zver da se probudi- dodaje Ivana.
Ova žena je uradila ono što mnoge žrtve nasilja ne smeju, a Ivana im poručuje:
– Hiljadu puta sam pomislila da nema izlaza, ali sam shvatila da moram da odem od njega, to je bila moja misija da izvučem decu iz takve situacije. Sve žene koje trpe nasilje na kraju dođu do ovoga.
Znam da se mnoge nadaju i da misle, kao što sam i ja činila, da će biti bolje, ali ne bude, stvari samo idu u krug.
Ivana je nastavila sa poslom, kaže da joj je dobro u Sigurnoj kući, trudi se da sebi i deci pomogne što više , a kad bude skupila psihičku i fizičku snagu, krenuće dalje.
Kaže da je njavažnije što su joj deca zahvalna na tome što im je pružila šansu za nov početak.