Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Foto: Pixabay.com
Jedan anonimni starac spoznao je suštinu života… Premda je neretko pun muka i problema, setite se „i u najtamnijoj noći sijaju zvezde“, a evo šta su za ovog deku bile zvezde.
„Kako znam za sebe uvek se teško živelo, ali pre je bilo lakše živeti. Nije se Bog zna šta imalo, ali je srce bilo zadovoljno sa onim što imaš“, počinje priču anonimni starac:
„Sve više sveta se umiva svojim vlastitim suzama, jer sreća je za neke samo pojam ili bajka.
Ako mene pitaš, sine, ja dugo, dugo nisam osetio mrvu neke radosti i spokoja“, nastavlja udovac i kaže o svojoj supruzi: „Ma svakako sam je zvao, ali nisam znao da je treba da je zovem samo „živote moj“. Ali sada znam…“
U svom dugom životu, starac je naučio i gde je pravda.
„Zapamti, sine moj, Bog daje, a ljudi koriste. Ipak, nešto dobro nam je dao i ostavio, a to je da smo svi deca i da ćemo biti i roditelji. Da smo danas mladi – sutra stari.
Da smo danas jaki – sutra slabi. Da smo danas zdravi, a sutra ko zna? I da, ako ima pravde, eto baš tu se nalazi!
I ja sam nekada bio mlad i jak. I ja sam bio i srećan i poletan. I mene su majka i otac čekali kao što čekam i ja sada. Zato, ne zaboravi, sine, sve se vraća!“
(Magazin.hr/Dnevno)
