JEZIVA i ŠOKANTNA ISPOVEST SRPSKE SPISATELJICE: „Na kraju mi je svoje odvratne debele prljave prste zabio u vaginu“
Želja za životom Bjelicu je naterala da poseti razne iscelitelje, a mnogi od njih su želeli samo da je iskoriste. U emotivnoj ispovesti za „Alo!“ otkrila je najgore iskustvo koje je imala sa lažnim iseliteljima.
– Jao, mnogo ih je, zaista. Kad se razbolite od najteže bolesti u odmakloj fazi, gde zvanično nema leka, pokušavate sve i postajete plen najrazličitijih prevaranata, bolesnika, hohštaplera.
Opisala sam mnoga svoje iskustva, ali ako moram da izdvojim, najstrašniji mi je bio odlazak kod stranog pseudolekara koga mi je preporučila jedna naša TV voditeljka, moja poznanica.
Došla sam kod njega u teškom stanju, puna metastaza, sa ascitom u stomaku, a tada nisam znala ovo što danas znam, pa sam hemioterapije očajno podnosila. Prosto bila sam živi mrtvac – započinje priču Bjelica i nastavlja:
– Mislila sam da se radi o ozbiljnom naučniku, tako mi je predočeno, koji, navodno, radi reprogramiranje genskih grešaka. Kada smo muž i ja seli kod njega, odmah mi je nešto bilo sumnjivo, ali očajan čovek ne sluša svoju intuiciju, već trpi sve i nada se.
Prvo nam je na računaru pokazivao jezive fotografije ljudi koji se bukvalno raspadaju od kancera. Bilo je to strašno.
Upisao je u računar moje podatke i rekao da je to i moja sudbina i pokazivao mi fotke kako ću izgledati. Videla sam da uživa dok to pokazuje.
Zatim je rekao svom asistentu i mom mužu da izađu iz sobe.
Tu je bio jedan prljavi čaršaf i krevet, rekao mi je da se skinem i da legnem. On je seo na stolicu i stavio neke blesave tamne naočare, a ni ruke nije oprao.
Bilo mi je teško zbog vode u stomaku, nisam mogla ni da dišem, ni da ležim na leđima. Bila sam u donjem vešu, a on je besno tražio da skinem sve, a onda je tim prljavim rukama krenuo da mi pipa dojke.
Ja ništa nisam sumnjala i na kraju mi je svoje odvratne debele prljave prste zabio u vaginu.
Počela sam da se molim majci božjoj i odgurivala ga, a on je vikao da tako mora inače ću umreti.
Suze su mi tekle, nisam imala snage od bolova od metastaza da se pomeram.
Na kraju sam skupila snagu i bukvalno kao polumrtvac uspela da ga odgurnem i otrčim do vrata i izađem. Tresla sam se i plakala nekoliko dana.
To je ta moja otvorenost da probam sve, koja me nekoliko puta odvela u strašne situacije.
Mislila sam da idem kod ozbiljnog naučnika, a u pitanju je bio manijak koga uzbuđuju ljidi koji se raspadaju od raka. To je strašna trauma i danas se tresem kad mislim na taj događaj – kaže Isidora, za koju mnogi komentarišu da je izmislila bolest.
– Znate, kada je to prvi put objavila ona osoba što živi u rijaliti programima, ja sam odmah kao što se sećate poslala moju dokumentaciju vašoj novini.
Moji prijatelji su bili besni šta to radim, kome se ja pravdam. Sada mi je nekoliko bliskih ljudi otkrilo ko to priča i širi po internetu.
Zastrašena sam tom monstruoznošću, ne zbog sebe, nego zbog njih, nisu svesni šta rade svojoj duši i svojoj deci. Huliti i klevetati nekog tako teško bolesnog je velika nesreća za njihove duše.
Neka im dragi bog oprosti. Ja se molim za te ljude – kaže Isidora. Njni poslednji rezultati su bili dobri, a ona otkriva kako je izgledao trenutak kada je dobre vesti saopštila deci, Vili i Lavu.
– Moja deca su zaista heroji, kako su uopšte normalni šta su sve prošli?!
Zamislite da dete koje ima 11 godina dane provodi sa tako teško bolesnom majkom. Kada se Nebojša onesvesti od umora, onda njih dvoje preuzimaju negu.
Noći i noći bolova, povraćanja, gušenja… Kada Nebojša zbog fakulteta nije mogao da me prati u Skoplje, išla je moja Vila.
Moje primanje terapije traje oko sedam sati i ona sve vreme sedi uz mene i čita mi. Uz sve to nisu gubili nadu, iako znaju da je bolest hronična i da svaki povratak znači manju šansu za preživljavanje.
Kod ove bolesti ljudi najčešće ne prežive ni drugi rilep.
Svi smo plakali, grlili se od sreće i blagodarili dragom Gospodu i Svetoj Petki i Svetom Nektariju što smo dobili još neko vreme da uživamo u ljubavi jedni prema drugima – objašnjava Isidora.
(Alo.rs)