Kada čujete jeziva iskustva ovih ljudi, NEĆETE MOĆI DA ZASPITE!

Jedan od korisnika Redita je zamolio ljude da ispričaju jezive priče koje su im se dogodile. Mnoga njihova iskustva nemaju logično objašnjenje, ali izazivaju strah i strepnje.

 Ovo su neke od ispovesti:

TheTrueLordHumungous

Moja priča nije jeziva, ali je vrlo intrigantna. Moja je majka pre oko 40 godina s dedine farme presadila ružin grm. On se razvio, ali nikada nije procvetao. Mami je to odgovaralo jer se onda nismo mogli penjati po ogradi.

Moj deda je umro pet godina nakon što je majka presadila grm i te su godine procvetale crvene ruže. Par godina nakon toga umrla je i baka i tada su na grmu procvetale bele ruže. To su bile jedine dve godine kada je grm uopšte procvetao.

Fauxrace:

Omiljena životinja moje majke bio je kolibrić. Prošle godine, ubrzo nakon što mi je majka umrla, jednog je dana metar od mene sletio kolibrić i pažljivo me posmatrao. Nakon što je odleteo, otišao sam do automobila i – slomio se. Sedeo sam za volanom i samo plakao. I danas volim da mislim da je to bila mama koja je došla da proveri kako sam. Znam da je to možda smešno, ali u tom sam trenutku imao osećaj da je još tu i da me čuva.

Rowhesr:

Kada sam imao 12 godina, moja je majka otputovala na nekoliko dana i ostavila me samog kod kuće. S obzirom da su blizu živeli rođaci, tu nije bilo ničeg spornog. Nije mi dala mobilni telefon i dogovor je bio da će me zvati na kućni telefon ukoliko nešto iskrsne. Rekla mi je tačan datum povratka i otišla.

Na dan njenog povratka zaista sam čuo kucanje na vratima i majčin glas koji me dozivao. Čak je i pas poludeo od sreće i naglo se zatrčao niz stepenice. No, kada je došao da vrata, uplašio se i još se brže vratio gore. Nakon toga sam odlučio da se ne spuštam i ne otvaram vrata. U trenutku kada je kucanje prestalo, zazvonio je telefon. Bila je to moja majka koja mi je rekla da kasni i da će stići dan kasnije.

krocker321:

Bio sam policajac početnik kada je moj brat počinio samoubistvo. Bio je stariji od mene, ali bili smo izuzetno bliski. Umro je u drugoj državi, a ja sam još dugo osećao krivicu jer nisam prepoznao ‘signale’.

Njegovo je telo bilo u vrlo lošem stanju pa na pogrebu nisu otvarali leš. Nedelju dana nakon što je umro radio sam noćnu smenu s kolegom. Sedimo u automobilu i odjednom vidimo kako makro vadi pištolj i puca u jednu od ‘svojih’ devojaka. Odmah sam istrčao iz automobila i počela je potera. U ruci sam imao pištolj i sledio sam ga sve do zgrade u čije je dvorište ušao.

Taman pre nego što sam ušao u dvorište, začuo sam reči ‘Biće u redu!’. Bio je to glas mog brata.Čim sam ušao u dvorište i stao kako bih izvideo situaciju, na glavi sam osetio cev pištolja. Makro je okinuo jednom, a onda i drugi put. Već sekundu kasnije svom sam ga snagom udarao svojim revolverom. Čak ni danas mi nije jasno zašto ga jednostavno nisam ustrelio. Stavio sam mu lisice i odveo ga do automobila.

Svom sam partneru ispričao o dva okidanja, ali ne i o glasu koji sam čuo u glavi. Izvadili smo metke i na dva poslednja našli tragove okidanja. Odneli smo pištolj na ispitivanje. Tamo su ponovo probali da ispale oba metka i sve je savršeno funkcionisalo.

Armantes:

Noć je, spavam. Čujem zvuk kao da neko uzima spajalice sa stola, baca ih u zid, a one se odbijaju natrag. To me probudilo, a dok sam se dizao u sedeći položaj upalio sam svetlo. Gledam okolo i ne vidim ništa neobično. Čudno. Taman kad sam se počeo vraćati u ležeći položaj, na jastuk mi je s police pala tegla sa žvakaćim gumama.

Pala je tačno na mesto gde mi je nekoliko sekundi ranije bila glava. Skočio sam s kreveta u šoku. U tom sam trenutku osetio nešto ispod nogu. Bile su to spajalice čiji me zvuk probudio i zbog kojih sam se pomerio s mesta na koje je pala teška tegla. Teglu sam stavio na sto, spajalice vratio na svoje mesto i vratio se u krevet. Više se nikada nije dogodilo nešto slično.

CharlieBaumhauser:

Kada sam bio dete, živeli smo u skloništu za žene i decu. Otac nas je tražio sve vreme nakon vrlo ružnog razvoda sa majkom. Alabama je starateljstvo nad decom dodelila njemu, pa je majka s nama pobegla u Vašington.

Jedne sam noći pogledao u ogledalo i iza sebe video dlakavu prikazu koja gledala u mene. Rasplakao sam se i potrčao majci u krilo. Ona me uverila da sam umislio i da je sa ogledalom sve u redu.

Čim sam zaspao, sanjao sam kako na kraju mojeg kreveta stoji čovek koji je odašiljao pozitivnu, zaštitničku energiju. Bio je tamo sve dok se nisam probudio. To se dogodilo i sledeće noći. I onu nakon. Tako je zapravo bilo sledeća četiri meseca. Taj čovek, nalik na duha, kao da me čuvao noću.

Jedne noći u snu mi se približio i počeo me blago tresti. Rekao mi je ‘Bežite odavde!’. Probudio sam se i te smo noći otišli prespavati u obližnji hotel. Kada smo se vratili, rekli su nam da je neko provalio u sklonište i išao od sobe do sobe tražeći nekoga. Nakon toga taj mi se čovek više nikada nije pojavio u snovima.

JadeLegume:

Kada sam odrastao, bio sam vrlo blizak sa kćerkom bratića mojeg oca. Dakle, bili smo u nekakvom rodu. Zvala se Lisa, a kao tinejdžeri smo se još više zbližili. Malo previše zapravo. Onda smo se opametili i svako je otišao svojim putem kada smo upisali fakultet. Prošlo je nekoliko godina i zaboravio sam na nju.

Jedne se noći dižem i idem na WC. Nije mi se dalo paliti svetla pa sam tapkao u polumraku. Kada sam pogledao u ogledalo, iza sebe sam video nju. Čuo sam jeku njenog glasa.

Rekla mi je da me voli i da će me uvek voleti. Okrenula se i otišla. Primio sam se za umivaonik, a srce mi je ludački kucalo. Smirio sam se i sve pripisao nekakvom snu pošto se nisam potpuno razbudio. Vratio sam se u krevet, a jastuk je mirisao na nju. Dok sam tonuo u san na leđima sam osetio njenu prisutnost, kao da je legla zajedno sa mnom.

Kada sam se ujutro probudio sve sam još jednom pripisao vrlo neobičnom snu. Kasnije toga dana nazvala me majka. Lisa je umrla nekoliko dana ranije. Ubio ju je njen dečko. Napio se, naljutio i pretukao je. Danas mi se čini kao da me došla videti poslednji put i pozdraviti se. Ona je još uvek jedina žena koju sam istinski voleo.

feeling_psily:

Kada sam odrastao moj je brat često na kompjuteru stvarao muziku za klavir. Tog sam dana u dnevnoj sobi bio zadubljen u knjigu kada sam začuo najlepšu melodiju koju sam čuo u životu. Bila je odsvirana na violini.

Odslušao sam ju je celu i to je potrajalo nekoliko minuta. Spustio sam se stepenicama kako bi rekao bratu da mi se baš svidela melodija koju je odsvirao. Ali, njega uopšte nije bilo kod kuće, bio sam potpuno sam u kući.