Kako da znate kada vam je jeftina, a kada skuplja struja..
Korišćenje jeftine tarife struje i te kako može da smanji račune za električnu energiju i sačuva kućni budžet, s obzirom na to da je njena cena četiri puta manje od regularne.
Jeftinija struja u našoj zemlji dnevno traje osam sati, međutim, ona se može koristiti isključivo noću. Ova niža dnevna tarifa počinje između 22 i 24 sata, u zvaisnosti od grada do grada, i traje neprekidno osam časova. Dakle, ne počinje u isto vreme u Beogradu, Novom Sadu…
Jeftina struja, naime, ne počinje u isto vreme u celoj zemlji, kako bi se obezbedio uravnotežen rad elektroenergetskog sistema i sprečilo preopterećenje uređaja i opreme.
U Javnom preduzeću “Elektroprivreda Srbije” EPS”, objašnjavaju za Telegraf.rs da je doba primene niže tarife određeno Metodologijom za određivanje cene električne energije za javno snabdevanje koju je usvojila Agencija za energetiku Republike Srbije (AERS).
– Tako se, na primer, u Beogradu signal za promenu tarifa na brojilima šalje automatski daljinskim putem iz komandnog centra distribucije, i niža tarifa primenjuje se od ponoći do osam sati ujutro, svakog dana bez obzira na sezonske promene u računanju vremena, neradne dane, državne ili verske praznike – navode za Telegraf.rs u EPS-u.
Za razliku od Beograda, u centralnoj Srbiji jeftina struja se uključuje od 22 do šest sati, a u Vojvodini od 23 časa do sedam sati – rekli su u EPS- u i naglasili da baždarenje brojila takođe ni na koji način nije povezano sa primenom niže i više tarife.
U EPS-u objašnjavaju i da s obzirom na to da se da se signal za promenu tarife šalje automatski, ne postoji mogućnost da se u se u doba niže tarife primenjuje skuplja.
–
Korisnici koji sumnjaju da brojilo nepravilno registruje potrošnju električne energije mogu to da prijave nadležnoj elektrodistribuciji, čiji zaposleni će proveriti navode i korigovati sve eventualne nepravilnosti – kažu u EPS-u.
S obzirom na to da početak jeftine struje nije svuda isti, kako biste bili sigurni kada je kod vas, proverite na brojilu.
Naime, ako je reč o dvotarifnom strujomeru, ono ima dva brojčanika i registruje potrošenu struju po višoj i nižoj tarifi. Strelica na dvotarifnom brojilu ili brojčana oznaka 1 ili 2 označava koju tarifu brojilo registruje. Ako je strelica nagore, znači da trošite skupu struju, obrnuto označava jeftinu tarifu. Ako su na brojilu brojevi, jedinica označava skupu, a dvojka jeftinu struju.
Tarifne zone, inače, dele se u zelenu do 350 kW, plavu od 351 do 1600 kw i crvenu, preko 1600 kW.
Prema jednotarifnom brojilu cene prema zonama iznose: 5,110 din/kWh, 7,666 din/kWh, 15,330 din/kWh, dok za dvotarifno brojilo u zelenoj zoni za nižu tarifu treba izdvojiti 1,460 din/kWh, a za višu 5,840din/kWh, u plavoj zoni za nižu tarifu 2,190 din/kWh, a za višu 8,760 din/kWh, dok u crvenoj cena električne energije iznosi 4,380 din/kWh po nižoj, a po višoj tarifi 17.520 din/kWh.
Nekada je jeftina struja bila u Srbiji i u periodu od 15 do 17 časova, ali je ukinuta pre nekoliko godina.
Podelite sa nama u komentarima kakva su vaša iskustva pri korišćenju jeftine struje. Da li ste nekada imali problema pri njenom korišćenju, eventualno dovedeni u zabludu da jeftina a bila je skupa…
(Telegraf.rs)