KAKO MISLIMO, TAKO ŽIVIMO.. (ČITANJE 1min., MUDROST ZAUVEK)
Neki čovek je pronašao orlovo jaje i stavio ga pod kvočku na svom seoskom imanju.
Zajedno s pilićima izlegao se i orlić, i odrastao je s njima. Celi svoj život orao je radio isto što i pilići, misleći da je i on jedan od njih. Kljucao bi po zemlji tražeći gliste i bube. Kvocao je i kukurikao, mahnuo bi koji put krilima i letio nekoliko metara u vazduhu.
Godine su prolazile i orao je ostario. Jednog dana video je iznad sebe, na vedrom nebu, veličanstvenu pticu. Ptica je gracioznom dostojanstvenošću jedrila po snažnim vazdušnim strujama i jedva da je koji put zamahnula svojim zlatnim krilima. Orao je gledao u nebo zadivljen.
„Ko je to?“ upitao je.
„To je orao, kralj ptica“, reče kokoš koja je stajala do njega. „On pripada nebu, a mi pripadamo zemlji – mi smo kokoši.“
I tako je orao živio i umro kao kokoš jer je mislio da je i on kokoš.
(Svesnost, BalkansPress)