KINA ĆE PONOVO BITI GOSPODAR SVETA: Sve zahvaljujući samo JEDNOJ STVARI koju svaka država može da ima DŽABE!
Carski ispiti u staroj Kini su bili sistem pomoću koga su se birali kandidati za birokratska nameštenja, i po tome je Kina prva država na svetu: nikome pre njih nije palo na pamet da standardizovanim testom ustanovi ko je najbolji čovek za funkciju.
Iako su carski ispiti postojali i za vreme dinastije Han, pre dve hiljade godina, tek su tokom srednjeg dela vladavine dinastije Tang (618-907) istinski postali glavni i jedini put ka nameštenju, što su ostali sve do 1905. godine kada su ukinuti pod pritiskom nove elite.
Postojale su dobre i loše strane carskih ispita, zbog njihove prirode i gradiva koje je zbog njih moralo da se savlada. Naime, “pet nauka” su bile vojna strategija, građanski zakon, prihodi i porezi, poljoprivreda i geografija, i konfučijanski klasici (tzv. Četiri knjige i Pet klasika).
Pošto se za njihovo učenje i polaganje koristio jedan jezik, ovo je kroz vekove i milenijume stvorilo i dovelo do vrhunca jednu spektakularnu i prefinjenu zajedničku kulturu, ujedinilo carstvo i narod koji je na njegovom tlu živeo, te idealom napredovanja kroz zasluge (meritokratija) dalo legitimitet carskoj vlasti.
Sistem imperijalnih ispita je tako oblikovao kineski intelektualni, kulturni i politički život; takođe, ne samo što je ovaj sistem našao mesto u kineskoj mitologiji, već mu je i kineska mitologija dala sakralni smisao i božansko poreklo.
Sa druge strane, sistem je stvorio hronični nedostatak tehničkog i praktičnog znanja zato što je bio fokusiran na teorijsko; pritom, bio je zacementiran i nepromenjiv pa je gušio kreativnost i stvarao službenike koji nisu smeli da se drznu da dignu glas protiv prastarih autoriteta.
Ili je omogućio ili nije uspeo da spreči korupciju; bogate porodice su mogle da plaćaju obrazovanje svojih sinova ili da im jednostavno kupe diplome.
Već od dinastije Tang, ratničku aristokratiju počinje na vrhu da smenjuje gospodski stalež učenjaka-službenika, a od vremena dinastije Song koja je izronila nakon propasti Tanga, sistem je bio uređen kao troslojna lestvica koja je išla od lokalnih do provincijskih do dvorskih ispita.
Do vremena kada je dinastija Ming oterala mongolsku dinastiju Juan sredinom 14. veka, samo su posednici najviše diplome (đinši) mogli da obavljaju najviše funkcije, dok je postojao ogromni višak posednika najniže diplome (šengjuan) koji se nisu mogli nadati nikakvom zaposlenju, mada su imali nekakve društvene privilegije.
Krajem 19. veka, kada je postalo jasno da je Kina u odnosu na Zapad jedna duboko zaostala zemlja, kritičari su za to krivili sistem carskih ispita, pa je on zbog toga i ukinut.
Međutim, osnovna ideja je veličanstvena i genijalna. U toj meri da su ga same zapadne sile poput Velike Britanije, Amerike, Francuske i Nemačke, već od 19. veka počele da kopiraju, da ne pričamo o uticaju koji je imao na Vijetnam, Koreju, Japan.
Zato ne treba da čudi to što je savremena Narodna Republika Kina obnovila sistem “carskih” ispita; stavljamo pod znake navoda jer to nisu više oni carski ispiti, nastavni plan je potpuno drugačiji, ali je suština praktično identična, kao i cilj: pronaći najsposobnije ljude za državni posao.
I sada nije dovoljno samo da položite; za razliku od carskih ispita ovi savremeni su takmičarski, kao recimo kod nas prilikom upisivanja na fakultet. Drugim rečima, morate da ostvarite bolji rezultat od kolege.
Savremeni sistem kao i njegov imperijalni prethodnik ima ogroman veliki broj činova (trenutno 27) i još veći broj razreda unutar činova (u pojedinim slučajevima čak 14 unutar čina); oni reflektuju položaj u državnoj i partijskoj upravi, senioritet, privilegije, i tako dalje.
To baš i ne zvuči preterano primamljivo, ali je ideja o takmičarskim ispitima koji moraju da se polažu da bi neko mogao da bude odbornik u opštinskoj skupštini, da bi mogao da sedi u njenoj upravi, u veću, da bude predsednik opštine, da bude načelnik okruga, službenik ministarstva, državni sekretar, ministar, predsednik Vlade, predsednik republike – odlična.
Zbog toga Kinu vode (mahom) stručni ljudi. Možda bismo i mi imali efikasniju državu kada bi je, od dna do vrha, vodile samo dokazano kompetentne osobe.
(Izvor: Telegraf.rs)