Na sve reči uvreda treba se smešiti tužno i blago: Mnogo jaka večernja molitva Desanke Maksimović
Desanka Maksimović je najpoznatija srpska pesnikinja. Osim kao pesnik, bila je i pripovedač, romansijer, pisac za decu, a povremeno se bavila i prevođenjem, mahom poezije, sa ruskog, slovenačkog, bugarskog i francuskog jezika.
Objavila je oko pedeset knjiga poezije, pesama i proze za decu i omladinu, pripovedačke, romansijerske i putopisne proze. Svoje prve pesme je objavila 1920. godine u časopisu „Misao“.
Njena poezija je i ljubavna i rodoljubiva, i poletna, i mladalačka, i ozbiljna i osećajna. Neke od njenih najpopularnijih pesama su: „Predosećanje“, „Strepnja“, „Prolećna pesma“, „Opomena“, „Na buri“, „Tražim pomilovanje“ i „Pokošena livada“.
Čuvši za streljanje đaka u Kragujevcu 21. oktobra 1941, pesnikinja je napisala jednu od svojih najpoznatijih pesama „Krvava bajka“ – pesmu koja svedoči o teroru okupatora nad nedužnim narodom u Drugom svetskom ratu. Pesma je objavljena tek posle rata.
VEČERNJA MOLITVA
Na sve reči uvreda treba se smešiti tužno i blago.
Ne treba reći ni jednu reč prekora, treba se smešiti samo, tužno i blago.
Slatko se spava na osmehu praštanja, svaka misao procveta u srebrnu nezemaljsku stabljiku.
I ruka onog koji duše sadi miluje samilosno cele noći svaki kucanj srca.