ON JE POVEO 12 SRPSKIH VOJNIKA NA 300 OVK SPECIJALACA: Ovo je priča o Ivanu Vasojeviću, novom Obiliću!

Jedan od svedoka pakla Košara, Goran Jevtović, opisao je junake koji su tamo dali živote za čast, slobodu i otadžbinu. Mi prenosimo, da se ne zaboravi.

Oko podneva, na granični kamen C 4/6 (oko 400 m od karaule) koji je sa 12 vojnika branio vodnik Ivan Vasojević (rodom iz Sjenice), preko proplanka je krenulo u napad oko 300 boraca specijalne jedinice OVK (svi u crnim uniformama). Naredio sam mu da se povuče 100-tinak metara unazad i zauzme rastresitiji raspored.

Izvršio je naređenje.

Naredio sam mu zatim da se u slučaju ozbiljnijeg prodora neprijatelja povuče na rezervni položaj, da ne otvara vatru bez velike potrebe i da strpljivo čeka pojačanje koje je već upućeno.

Izvestio je da je razumeo naređenje. Usledilo je zatišje. Vasojević je izvestio o brojnosti protivnika i zahtevao artiljerijsku podršku u slučaju da krenu dublje na našu teritoriju. Naređeno mu je da ne preduzima ništa osim naređenih mera.

Izvestio je da je razumeo.

Desetak minuta kasnije, odjednom se u radio vezi čuo njegov glas. Pripremao je vojnike kojima je komandovao. Izdavao im je poslednje instrukcije za pravi juriš! U prvom trenutku pomislio sam da se šali i da pokušava da zavara neprijateljske snage i posebno stručnjake koji su slušali našu radio vezu.

Međutim, ubrzo smo shvatili da je slučajno zaglavio mikrotelefonsku kombinaciju u oprtaču čime je nesvesno omogućio da svi koji su imali radio uređaje, a to je stotine učesnika a uz njih i oko njih još 5-10 boraca, slušaju uživo protivnapad 12 vojnika na najmanje 300 arnautskih i ostalih specijalaca.

Čulo se „Uraaa“ kao u najluđim filmovima i krenula je neviđena bitka! Bitka koja je nekoliko minuta išla uživo u kojoj je njih 13 jurišalo na njih 300. I bukvalno, prsa u prsa, oči u oči!

Nakon 15-tak minuta je usledilo zatišje. Zatim potpuna tišina. Niko ne poziva nikog. Dugo traje. Ako ga pozovem, da li će se javiti?

Procena je bila da su izginuli svi do jednog.

I, javlja se Vasojević, raportira (po sećanju iznosim) „…svi smo živi, imam jednog ranjenog, neprijatelj neutralisan, oni koji su preživeli povukli se duboko preko granice… nisam izvršio naređenje o povlačenju, ali jesam ih neutralisao u protivnapadu…“

Sledi oduševljelje svih boraca na frontu širine preko 50 km! Paljba iz svih oruđa i oružja! Adrenalin svima da istraju, da se bore hrabro, da ostanu na položajima. A onaj proplanak na kome se odigrala bitka, nije bio više zelen, crneo se…od uniformi OVK.

Dva dana nakon toga, vodnik Ivan Vasojević je poginuo u rejonu Maja Glava, spašavajući ranjenog vojnika. Vojnik je preživeo.

Heroj! Slava ti i hvala Ivane!

(Pravda.rs)