ONI U SRBIJI MUKU MUČE ZBOG NEDOSTATKA RADNE SNAGE: Nude stan, hranu i 2.000 dinara dnevnice, a ne mogu da NAĐU RADNIKE!
Za sedam dana počinje intenzivna berba malina u ariljskom i ivanjičkom kraju, a proizvođači muče muku s otkupnom cenom koja je trenuto od 110 do 130 dinara, ali i sa manjkom sezonskih radnika.
Rad u malinjacima ne plaća se loše, ali težak posao na enormno visokim temperaturama u njive će naterati samo one koji nemaju drugog izbora. Dnevnica iznosi od 1.800 do 2.200 dinara, uz obezbeđen stan i hranu.
U poslednje vreme dodatne probleme u pronalaženju radnika malinari imaju zbog agencija koje su gotovo ugasile sisteme neposredne pogodbe posla između gazde i radnika. Vojislav Božić iz Kragujevca prošle godine brao je maline u jednom selu nadomak Ivanjice. Bilo je to mučno iskustvo.
– Svi misle to je lak posao, dođeš, bereš maline, dobra dnevnica, super.
Nije baš sve tako. Još sam ja imao sreću da su gazde bile dobre, inače ima ljudi koji su prolazili mnogo gore od mene. Mnogo je teško, na prvom mestu, neizdrživo je brati maline na temperaturama koje prelaze 30 stepeni.
Meni su izgoreli listovi na nogama, imao sam strašne probleme, ujela me neka buba, kažu „klintonka“, pa mi se to iskomplikovalo, prošao sam katastrofalno – priča Božić za „Blic“ i dodaje: „Da ne pričam kada padne kiša pa odjednom ugreje sunce, onda krenu isparenja, udišete sve one preparate kojima se prskaju maline, to ne može biti zdravo.“
Radim već duže vreme na terenu i imao sam priliku da gledam, kada počne sezona branja malina, sanitetska vozila non-stop voze gore-dole, prevoze berače kojima je pozlilo. Kažem, ko ima sreću da su gazde razumne i dobre, pa prave pauzu kada je najjače sunce, još je i dobro prošao.
Ali, verujte, težak je to dinar. On naglašava da se neretko dešava da neiskusni berači padaju u nesvest u malinjacima jer se ne zaštite adekvatno od sunca ili ne prave pauze kada je sunce u zenitu.
Dok berači krvavo zarađuju dnevnice, proizvođače muče druge brige, kako naći dobrog radnika i na koji način ga pošteno platiti, ako je otkupna cena 130 dinara. Desko Stojković iz Arilja uzgaja maline već četiri decenije. Kaže, nikad gore bilo nije.
Da biste uzeli dobrog radnika, morate dobro i da ga platite. Na ovu cenu to je nemoguće. Ukoliko beraču daš dnevnicu 2.000 dinara, plus stan i hranu, ti faktički s njim radiš napola, a gde su tvoj rad, prethodna ulaganja, freziranje, prskanje, kopanje, vezivanje i sve ostalo. I obavezno vam u paketu od deset radnika, dva do tri budu zabušanti.
Prošle godine sam na pola berbe morao da se zahvalim dvojici. Odvezao sam ih na voz u Požegu i isplatio oko 1.000 evra. Kada sam se u povratu presabrao shvatio sam da oni meni nisu za sve te dane nabrali 1.000 kilograma malina. Čist gubitak – kaže Stojković.
Ne valja ni na procenat
Malinar Desko Stojković kaže da je problem i kada se berači plaćaju na procenat od ubranog roda: „Kod mog brata, koji plaća procenat od ubranog kilograma, desilo se da neki nisu zaradili ni za kartu do Niša.
Mislim to najbolje govori koliko su radili, a plaćao ih je 35 dinara po kilogramu. Tako da tu ima mnogo muke, a dobrog radnika moraš dobro da platiš. Ali od čega na ovu cenu.“
(Agencije)