Otac Tadej: Zašto i kako voleti svoje neprijatelje? (ČITANJE 2 MIN., MUDROST ZAUVEK)
Mi smo biće od Gospoda darovano, ali ne umemo da živimo kako treba i stvaramo pakao u sebi i oko sebe.
Vladika Nikolaj je pričao kako je jedan sveštenik stalno tražio premeštaj u drugo mesto.
Na taj njegov zahtev vladika Nikolaj je odgovorio: „Oče, drage volje bih te premestio gde god hoćeš, ali samo kad ti ne bi samoga sebe tamo nosio.“ On još kaže: „Ako čovek sam sebi ne naškodi, ne može, pa ni sam đavo.“Nama je Gospod sve darovao i na nama je da budemo dobri.
Ukoliko mi obraćamo pažnju na negativne osobine pojedinih ljudi koji nam se obraćaju, ne možemo imati mira i pokajanja.
Zašto Gospod naređuje da neprijatelje svoje volimo? Nije to radi njih, nego radi nas. Sve dok mi zadržavamo u sebi misao o uvredi koju su nam naneli neprijatelji, prijatelji, rođeni, bližnji — mi nemamo mira i pokoja i živimo u paklenom stanju.
Treba se osloboditi od toga zla, izbaciti ga kao da ništa nije bilo, oprostiti sve. Upravo zbog toga roditelji moraju mnogo da trpe u životu i u porodici među decom. Mi sad grdimo svoju decu, a nemamo pravo, jer ih nismo uputili na pravi put.
Pisala mi je jedna lekarka pismo u kome kaže: „Ja i muž, koji je takođe lekar, imamo jednog sina. Sin je već troja kola upropastio, hvala Bogu što je živ ostao. Sad traži da mu opet kupimo kola, a mi nismo u materijalnoj mogućnosti. Kad dođem s posla, on od mene i od oca nasilno traži pare. Šta da uradim, kako da rešim taj problem?“
Ja sam joj, na to sve, kazao da nikoga za to kriviti ne može, jer je sve njihova krivica. Imaju jednog sina i činili su mu sve po polji, još od malih nogu. Dok je bio mali, imao je male prohteve, sada je on veći i prohtevi su veći.
Jedino što im je preostalo sada je da mnogo ljubavi i pažnje posvete svome sinu, kako bi on došao sebi i shvatio da mu roditelji žele sve najbolje.
Drugog načina nema. Vidite kako mi svojim mislima i željama možemo popraviti svoj život, i život bližnjih, pa vam želim da takvi budete.
Oprostite, ja sam skrenuo sa prave teme koja je bila, ali eto, ono što imam u sebi, ono iznosim, jer svako iznosi ono što ima u sebi, i želim dobro svom narodu i celom svetu, jer monasi su za to. Jednom su me pitali šta znači biti monah velikoshimnik?
Odgovor su dobili od Presvete Bogorodice: molitvenik za ceo svet, onaj ko se moli Gospodu da Gospod spase ceo svet.
Naša je dužnost da se tako molimo, iskreno za sve, da Gospod svima podari mir i radost. Hvala Bogu zbog smirene, krotke i bezazlene dece zbog koje nam Gospod i daje blagostanje.
Hvala Bogu naša je zemlja na umerenoj klimi, pa se sve može proizvoditi.
Predeli u Sahari, Palestini, na Istoku dobijaju kišu samo zimi, ali se oni trude, a nama je Gospod dao sve dobro i blagočestivo pa da budemo dobri.
U životu naša vera postepeno raste, ono prvo saznanje dobijeno od roditelja u domu, pa se posle uveravamo da Gospod razmišlja o nama i ne gleda ko je ko, nego gleda na naše srce. Gospod gleda na naše srce koje Njemu apsolutno pripada.
Kakve su ti misli, takav ti je život:
Ako su nam misli mirne, tihe, pune ljubavi, dobrote, plemenitosti, čistote – onda je u nama mir,jer sve mirne misli daju unutrašnji mir koji zrači iz nas.
(Agencije)