Otkrivena tajna skrivenog blaga Crne Gore: Leči jednu od najtežih bolesti, a kada vidite cenu, pozliće vam!

Ulaznica je kilogram šargarepe ili jabuka, a besplatno je za porodice s autističnom decom jer roditelji kažu da im interakcija sa životinjama donosi pozitivne promene u ponašanju.
Mašine su davno preuzele tradicionalnu ulogu magarca kao vernog pomoćnika u nošenju tereta, ali te zahvalne životinje imaju sve više obožavatelja u Crnoj Gori zahvaljujući svom dragocenom mleku.

Magareće mleko prodaje se po “paprenih” 50 evra za litru, ali bi moglo udahnuti “novi život” magarećoj populaciji na Balkanu kojoj brojnost zbog gubitka tradicionalne društvene uloge oštro opada.

Magareće mleko ističe se po svojim lekovitim potencijalima, tvrde i proizvođači i kupci.

– Veoma je zdravo za bolesti kože, za probleme s disajnim putevima i alergijama – kaže Darko Saveljić dok muze magaricu Terezu, jednu od trideset magaraca koliko ih ima u svom utočištu za životinje u središnjoj Crnoj Gori.

Čak i male količine mleka na dan ublažavaju astmu i bronhitis, tvrdi Saveljić. Magarice mogu da proizvedu samo četiri decilitre mleka dnevno, što je sitnica u porđenju s kravama.

Saveljić je i dobročinitelj, pola dobijenog mleka deli onima za koje misli da im potrebno, a ne mogu da ga priušte. Prosečna plata u Crnoj Gori iznosi samo 500 evra ili deset litara magarećeg mleka.

Iz pola sata udaljene Podgorice, Valerija Marković nazvala je Saveljićevu farmu nakon što je na internetu tražila lijek za svog petgodišnjeg sina Vladu, koji je noću jedva disao zbog alergijskih napada.

– Čitala sam da se Kleopatra kupala u magarećem mleku, ali osim toga ništa o njemu nisam znala – kaže kroz smeh, i dodaje:

– Vlado sada svaki dan popije malo mleka i “simptomi su mu blaži nego ikada” – rekla je Marković.

Po službenim podacima iz 2010. u Crnoj Gori ima oko 500 magaraca, ali Saveljić tvrdi da ih je danas samo oko 150, pa je životinja ove godine uvršćena u popis zaštićenih autohtonih vrsta.

Pre tridesetak godina nije bilo kuće u crnogorskim selima koja nije imala magarca, govori Saveljić.

“Bilo ih je na hiljade, ali sada se služimo mašinama, a su magarci postali životinje koje ne služe ničemu”.

Saveljić je ornitolog po zvanju, a pre nešto više od godine dana osnovao je utočište za magarce, uznemiren padom njihovog broja. Sada ih ima tridesetak i sve ih zna po imenu, a oni mirno provode dane tumarajući imanjem u društvu kokošaka.

Ulaznica je kilogram šargarepe ili jabuka, a besplatno je za porodice s autističnom decom jer roditelji kažu da im interakcija sa životinjama donosi pozitivne promene u ponašanju.

– Ako ste prema magarcima dobri, oni su poput pasa. Poštuju vas i spremni su da za vama idu na kraj sveta – rekao je Saveljić.

(Agencije)