OVO JE NAJSVETIJA IKONA ISUSA HRISTA: U zabludi ste ako mislite da je levo oko oštećeno, ono krije veliku TAJNU..
Ikona Hrista Pantokratora (grčka reč koja se na srpski prevodi kao Svedržitelj; u pitanju je jedan od epiteta koji se pridaju Isusu Hristu) iz Manastira Svete Katarine na Sinaju jedna je od najstarijih opstalih vizantijskih ikona, budući da datira iz 6. veka.
Ujedno je i najstarija ikona u pantokratorskom stilu, a većina istoričara vidi je kao najvažnije i najprepoznatljivije delo vizantijske umetnosti.
Toliki je religijski i estetski značaj ove ikone da se gotovo može reći da je u pitanju najvažnija ikona čitave Pravoslavne katoličanske crkve (tako se zvanično zove Crkva kojoj pripadamo), da ako pravoslavlje ima neku sliku koja ga u punosti smisla predstavlja, onda je to ona.
Dugo se verovalo da je ovo versko remek-delo nastalo u 13. veku, zbog činjenice da je stolećima restaurirano i obnavljano svežom bojom, ali je 1962. godine nepobitno zaključeno da je ipak “vršnjak” sa samim manastirom koji je osnovao car Justinijan I između 548. i 565. godine, te da je vrlo verovatno bilo imperijalni dar; drugim rečima, većina stručnjaka veruje da je izrađeno u Carigradu.
Visoka je 84 centimetra, široka 45,5, a debela 1,2, međutim, prvobitno je bila viša i šira dok ivice nisu izrezane. Samo je Hristova kosa na levoj strani bitno oštećena, ali je generalno njena enkaustična površina u odličnom stanju.
A to je neverovatno, imajući u vidu šta je uspela da preživi. Srećna okolnost je bila činjenica da je 640. godine Sinajski manastir pao u muslimanske ruke, čime su presečene njegove veze sa Carigradom.
U tom trenutku, to se činilo kao najava smaka sveta, ali kada je 726. car Lav III otpočeo ikonoboračku politiku uništavanja svih ikona i fresaka zbog uverenja njega i mnogih vernika u istočnoj Crkvi da se radi o pogrešnoj praksi zbog koje je Bog odlučio da kazni hrišćane islamom, mišljenje bratstva se sigurno promenilo.
(Inače, istorija Srbije bi bila potpuno drugačija da do ikonoborstva nije došlo. Naime, zbog toga što je rimski papa branio pravoslavlje i izradu ikona i fresaka, car Lav III mu je oduzeo jurisdikciju nad Balkanom; do tog trenutka, čitava Srbija je bila pod Rimom.
Da se nije dogodilo to što se dogodilo, verovatno bismo danas bili rimokatolici, pošto bismo se gotovo sigurno politički vezali uz Vatikan, s obzirom da bi naši vladari iz tog centra primili novu religiju umesto iz Carigrada.)
Ne samo što su tako mnoga vredna i stara dela sačuvana, nego su i nova mogla da nastave da se izrađuju.
Nećete verovati, ali muslimani nisu dirali ni manastir ni bratstvo; kažemo “nećete verovati”, mada svako ko išta zna o istoriji ranog islama, zna i da ovi današnji islamisti sa njima skoro nikakve ideološke veze nemaju.
Tehnika njene izrade koju smo gore pomenuli, enkaustika, je stara tehnika slikanja koja je podrazumevala upotrebu boje koja se mešala sa rastopljenim voskom. Nakon ikonoklazme u 8-9. veku, retko je korišćena, i zapravo je Sinajski manastir najveća riznica ovih dela na svetu; kada se sve ikone uzmu u obzir, tu možete naći više od 2.000 primeraka.
E, sad, reč o njenom izgledu. Površnom posmatraču se može učiniti da je levo oko Isusa Hrista oštećeno, ili da je u pitanju greška, ili neumešnost starog majstora koji ju je crtao, a čije ime nije sačuvano.
To je zabluda.
Većina stručnjaka se danas slaže da ova ikona predstavlja umetnički prikaz važnog teološkog verovanja Pravoslavne katoličanske i Rimokatoličke crkve, a koje se tiče prirode samog Isusa Hrista. Toliko je to bilo važno pitanje, da su praktično svi vaseljenski sabori sazvani zbog toga i da je većina raskola bila posledica odluka o tome.
Pričamo o dve prirode u ličnosti jednog Isusa Hrista, u kome postoje dve prirodne volje i energije, savršeno i tajanstveno sjedinjene u jedinstvenom subjektu. Jedna je božanska, po kojoj je jednosuštastven Bogu (kojeg je jedan od tri sastavna i neodvojiva dela), a druga je ljudska.
Ako pogledate Isusa na ikoni ovde prikazanoj, videćete da je leva strana nesavršena; ona simbolično prikazuje ljudsku, “grešnu”, prirodu Isusa Hrista.
Njegova desna strana je, pak, savršena; ona simbolično prikazuje njegova božansku prirodu.
A ako pogledate ikonu u celini, ne deluje kao da je sa ovog sveta.
(Telegraf.rs)