Ovo je srpski heroj iz Drugog svetskog rata: Nacisti dečaku pred smrt urezali petokraku na čelu!
Ratna fotografija dečaka sa urezanom petokrakom zvezdom na čelu, od kada je otkrivena u arhivu nemačkog logora u Zabranu, snažno je svedočanstvo zverstava okupatora u Drugom svetskom ratu.
Taj junak u ritama, koji je prkosno svojim mučiteljima uzvikivao „Tucite, ubijte, pobeda je naša!“ je Slavoljub Slava Ković, siromašni dečak iz Bogatića. Kada je streljan imao je samo 17 godina!
Rodio se 21. avgusta 1924. godine. Roditelji su mu bili siromašni, živeli su teško, na ivici gladi, prehranjivali se uglavnom od nadničarenja. Kada je imao tri godine umro mu je otac, pa je za samohranu majku nastupilo još teže vreme preživljavanja i sve teže se svakog dana dolazilo do komada hleba.
Zbog neuhranjenosti je u prvi razred osnovne škole krenuo tek kada je napunio devet godina, a po završetku osmoljetke odlazi na krojački zanat kako bi što pre mogao da zarađuje i sebi i majci bar malo olakša preživljavanje,
– Bio je siromašan, ali veoma dobar, skroman i druželjubiv dečak. Sa drugovima je delio poslednji zalogaj – prisetio se u jednom starom tekstu Čeda Ković, sedamdesetih godina službenik Beogradske banke.
Počeo je rat, pa krojački zanat nije završio, već je neposredno po formiranju Mačvanskog partizanskog odreda poželeo da stane uz rame sa mladim mačvanskim partizanima.
– Bio sam 1941. godine komandant mesta u Bogatiću. Mačvani su masovno odlazili u partizane. Formirali smo bogatićsku seosku četu koja je kasnije ušla u sastav Mačvanskog partizanskog odreda. Slava je među prvima došao i rekao mi:“Žiko evo došao sam i ja. Hoću da idem u partizane da se borim.
Pušku nemam, doneo sam ovu moju mašinku, trebaće mi da nešto drugovima sašijem i okrpim.“ Pogledam, a on doneo šivaću mašinu. I otišao je, više ga nisam video – ispričao je osamdesetih godina za „Ilustrovanu politiku“ prvoborac Živorad Berić.
Iz dostupnih arhiva saznaje se o prvim partizanskim danima siromašnog dečaka. Bio je kurir i stražar, a u partizanskim radionicama je izrađivao bombe, popravljao naoružanje i šio odela.
U decembru 1941. godine Nemci su zarobili Slavu u Milini, na Ceru. Odveden je u logor Zabran kod Šapca gde je zverski saslušavan i zverski mučen. Uprkos neviđenom batinjanju nije odao ni jedno ime, ponosno govoreći da se borio protiv Nemaca.
– Kada smo ja i majka Milica čule da je uhvaćen i da je zatvoru u Šapcu, odmah smo tamo otišle i preko prijatelja doznale da u Šapcu jedan folksdojčer, neki Dolček, za novac pušta uhapšene iz zatvora.
Prodali smo neku zgradu i sa novcem i poklonima otišli kod tog crnog Dolčeka. Uzeo je novac i poklone i obećao da će učiniti sve što može. Kada sam drugi put otišla kod njega da ga pitam šta će biti sa Slavom, pozvao me je u stranu i rekao:
– Nema ništa od njega!
– Kako nema, gospodine?
– Ne vredi!
– Zašto, ne vredi? Pa on je još dete?
– Pogledaj ovaj spisak. Evo krsta pored njegovog imena. Sam je sebi presudio. Psuje nas, ruga nam se, prkosi. Kad su ga salušavali, rekao je: „Tucite, ubijte, pobeda je naša!“ – ispričala je svojevremeno novinaru „Ilustrovane politike“ Slavina sestra Olga Đonlić.
Kada batinama nisu uspeli da ga slome, na Badnje veče 1942. godine Nemci su bajonetom urezali petokratku na čelu ovog hrabrog dečaka, a 10. januara ga streljali sa ostalim zatvorenicima.
Osamdesetih godina lokalne opštinske vlasti su pokrenule inicijativu da Slavoljub Ković bude proglašen za narodnog heroja. Brojni listovi u ondašnjoj „velikoj Jugoslaviji“ pisali su skoro četiri decenije od završetka rata o prkosnom dečaku sa krvavom petokrakom na čelu.
„Ilustrovana politika“ je objavljujući tekstove o hrabrosti Slave Kovića, u Istorijskom arhivu Beograda među spisima Specijalne policije pronašla i spisak streljanih u logoru u Šapcu u januaru 1942. godine.
Pored imena Slavoljuba Kovića piše: „Priznao je samo da je učestvovao u borbama protiv Nemaca. Neće da kaže ko mu je dao pušku i municiju. Ništa više neće da prizna. Partija prva.“
Službenica Arhiva objasnila je novinaru „Ilustrovane“ da je to značilo – za streljanje.
Odgovor na inicijativu opštinskih vlasti da se Slavoljub Slava Ković posmrtno odlikuje Ordenom narodnog heroja nikada nije stigao.
U Bogatiću danas jedna ulica nosi njegovo ime, kao i Predškolska ustanova.
Sa granitnog postamenta u dvorištu PU „Slava Ković“, na kojem je postavljena Slavina bista, on nemo posmatra mališane dok se bezbrižno igraju.
Njihovo detinjstvo je drugačije. Krvava petokraka zvezda na čelu Slave Kovića svetli i opominje da se ratne strahote više nikada ne ponove.
(Telegraf.rs / macvapress.rs)