Potresna priča o čoveku koji je ODBIO DA ŽIVI DOK DECA UMIRU: „NISU SVI LJUDI NITKOVI“
Januš Korčak je čuveni poljski pedagog, pisac, lekar i čovek koji je tri puta odbio da spasi sebe, jer nije želeo da napusti decu o kojoj se starao.
Jedan od najslavnijih poljskih lekara i pedagoga Januš Korčak rođen je kao Henrik Goldšmit u Varšavi. Njegova porodica živela je u veri da mogu istovremeno biti i Jevreji i Poljaci.
Henrik je studirao medicinu i postao ugledni pedijatar, a kao mladi lekar pisao je i knjige za decu i to pod pseudonimom Januš Korčak koji je zadržao do kraja života.
Od rane mladosti Korčak je bio zainteresovan za vaspitavanje dece.
Usavršavao se u inostranstvu, u dečijim bolnicama, ali i vaspitnim domovima, kao i u domovima za siročad u Berlinu, Parizu, Londonu… Upravo je u Velikoj Britaniji doneo odluku da ne osnuje sopstvenu porodicu, već da se posveti „službi dobrobiti dece“.
Preuzeo je rukovođenje jednog jevrejskog sirotišta u Varšavi 1912. godine, koje je bilo sagrađeno po njegovim planovima. Širom Poljske, pa i Evrope, postao je poznat njegov sistem rada sa decom, a Korčakovi štićenici bili su radosniji od dece u drugim sirotištima. Vodio je ovaj Dom 30 godina.
Korčak je živeo za decu iz Doma i bio je spreman da umre za njih. Tri puta je to dokazao, odbivši da se spasi.
Malo pre nego što je Poljska okupirana, Korčak je odlučio da ne emigrira u Paletinu.
Nije želeo da Dom i svoje štićenike ostavi na cedilu. Poslednja tri meseca života Januš Korčak proveo je u varšavskom getu koji je, takođe, odbijao da napusti iako je imao šanse da pobegne.
A onda, u avgustu 1942. godine kada su SS jedinice opkolile Korčakovo sirotište, on je još jednom odbio da pobegne. Nije želeo da napusti decu i zaposlene Doma i poveo ih je do Umšlagplaca, odakle su transportovani u logor smrti Treblinka.
Kada su deca već ukrcana u voz koji se spremao da krene ka logoru, Korčaku je prišao SS oficir i izdvojio ga iz gomile. Upitao ga je da li je on pisao „Kralja Matijuša“.
Ovako je tekao razgovor vojnika i lekara, čoveka koji je otišao u smrt jer ga je bilo sramota da živi bez dece kojoj je posvetio život:
– Čitao sam tu knjigu u detinjstvu.
Nije loša knjiga. Slobodni ste.
– A deca?
– Deca nisu. Ali vi možete napustiti vagon.
– Grešite. Ne mogu. Nisu svi ljudi nitkovi.
Marš dece predvođene čuvenim doktorom prešao je u legendu i neretko je opisivan i u književnosti i u filmovima. Na jevrejskom groblju u Varšavi nalazi se spomenik Korčakovu koji predstavlja ovaj odlazak u smrt.
(Dnevno.rs)