Preminuo je sam, u staračkom domu, ali njegove reči će VAS POTPUNO PROMENITI!

Kada je stariji čovek preminuo na gerijatrijskom odeljenju staračkog doma , svi su verovali da nije za sobom ostavio ništa vredno . Nisu mogli da poveruju kad su shvatili svoju grešku .

Kasnije , kad su sestre prolazile kroz ono malo stvari koje je Mak Filiser posedovao , pronašle su ovu pesmu , čiji kvalitet i sadržaj su toliko impresionirali sestre , da su kopije dostavljene svim zaposlenima .

Jedna od sestara je odnela svoju kopiju u Melburn , a odatle se pesma proširila kao šumski požar po čitavom svetu – jednostavna , elokventna i neverovatno dirljiva.

Džangrizavi starac

Šta vidite sestre? … Šta vidite?
Šta mislite … kad gledate u mene? Džangrizavog starca … ne posebno mudrog,
Nesigurnog iz navike … sa lutajućim pogledom?

Kome hrana curi … a on ne odgovara,
Kada glasno kažete … volela bih da se potrudiš!

Koji naizgled ne primećuje … stvari koje činiš.
I koji uvek gubi … cipelu ili čarapu?
Koji, opirao se ili ne … pušta da radiš po volji,
Sa kupanjem i hranjenjem … da ispuniš dugi dan?

Da li to misliš? … Da li to vidiš?
Onda otvori oči sestro, jer ne gledaš u mene.
Reći ću ti ko sam … dok sedim ovde tako mirno.

Dok radim šta želiš … dok jedem po tvojoj volji.
Ja sam dete od deset … sa ocem i majkom,
Braćom i sestrama … koji vole jedni druge.

Mladić sa šesnaest … sa krilima pod petama
Koji sanja da će uskoro … ljubav da spozna.
Mladoženja od skoro dvadeset … moje srce poskakuje.

Sećam se zakletve … koju sam obećao da ću održati.
Sad … imam decu svoju.
Koja me trebaju da ih vodim … i srećan, topao dom obezbedim.

Čovek od trideset … Moji mladi rastu brzo,
Vezani jedni za druge … vezama koje će da traju.

Sa četrdeset moji mladi sinovi … su odrasli i otišli,
Ali moja žena pored mene je … da osigura da ne žalim.
Sa pedeset, ponovo … bebe se igraju oko mojih kolena,
Ponovo imamo decu- unuke … ja i moja voljena.

Mračni dani su predamnom … moja žena sad je mrtva.
Gledam u budućnost … i tresem se u strahu,
Pošto moji mladi sada … imaju mlade svoje.

I mislim o godinama … o ljubavi koju sam znao.
Sad sam star čovek … i priroda je okrutna.
Šala je učiniti starost … da izgleda budalasto.

Telo, ono se raspada … snaga i gracioznost, napuštaju me,
Samo kamen ostaje … tamo gde je nekad srce bilo.
Ali unutar ove stare lešine, mladić i dalje boravi.

I sa vremena na vreme … moje ranjeno srce naraste,
I sećam se radosti … i sećam se boli.
I volim i živim … život ispočetka.

Mislim na godine, premali ih je broj … koje su prošle prebrzo.
I prihvatam prostu činjenicu … da ništa ne može da traje.
Zato otvorite oči ljudi … otvorite i vidite.

Ne džangrizavog staraca
Pogledajte bliže … vidite … MENE!

Sledeći put kad sretnete stariju osobu koju biste otpisali, setite se ove pesme, pogledajte dublje i vidite mladu dušu koja sedi ispod onemoćalog tela.
Najljepše stvari na svetu ne mogu biti viđene ni dodirnute, one se moraju osetiti srcem, zato delite ovo sa prijateljima!

 (nadlanu)