Neki čovek dođe monahu i upita ga: „Kako mogu da poverujem u to da od običnog hleba i vina postaju Isusovo telo i krv?“
Monah mu odgovori: „Ako već tvoje telo, koje se hrani hlebom i vinom to vino pretvara u meso i krv, zašto to isto što je tebi moguće ne bi bilo moguće i Gospodu, koji je kao tvoj Spasitelj sigurno moćniji od tvoga tela?“
„Pa, dobro“, reče čovek, „a kako može u tako malenoj nafori da bude prisutan čitav Isus Hrist?“
Monah mu ponovo odgovori pitanjem: „Krajolik koji je pred tobom, vidiš li?“
„Vidim“, potvrdi čovek.
„Eto“, nastavi monah, „i reka, i dolina, i brdo i stabla pred tobom, sve je to tako veliko, a tvoje oko je maleno. Pa ipak sve to stane u tvoje maleno oko.“
„Još jedno bih voleo da znam: kako može jedan isti Hrist u isto vreme biti prisutan u stotinama i hiljadama nafora ovde i širom sveta?“
Monah uze ogledalo i dade čoveku da se ogleda: „Koliko osoba vidiš?“ upita.
„Samo jednu, sebe!“ odgovori čovek.
Tada monah ispusti ogledalo na pod i ono se razbi u desetine i stotine komadića. Zatim reče čoveku: „Pogledaj dole, koliko sada likova vidiš?“
„Zaista, zaista vidim na desetine i stotine likova“, odgovori čovek.
Nakon toga je zaćutao i ništa više nije pitao.
(Opanak.rs)