Probale smo najjači domaći afrodizijak i KUKU LELE..
„Neću, ponavljam, neću da probam bele bubrege“, zvocala je koleginica dok smo ulazile u restoran. „Porciju belih bubrega, molim vas“, rekla sam podlo. Na njenu sreću, nisu ih imali. Ali imale smo plan B. I obio nam se o glavu.
Beli bubrezi nisu bubrezi. To je samo bio pokušaj domaćih ugostitelja da ublaže njihov pravi naziv, jer niko ne želi da mu izraz „testisi bika“ u jelovniku stoji pored cezar salate.
Čaršijske priče kažu da ovo staro srpsko jelo i domaćeg Ferdinanda može da pretvori u pravog pravcatog toreadora, ali je ovaj sastojak u domaćim lokalima jako teško naći. Čudo jedno.
Srećom po nas dve, čak i oni stari restorani koje smo obišle nisu imali ovu poslasticu za dizanje… raspoloženja. Kako nam fali pravi alat za taj posao, pa bi podmazivanje ovim afrodizijakom moglo da nam isprazni samo novčanik, našle smo jedan bolji – afrodizijak samo za žene. I verovatno nije trebalo da ga probamo na poslu.
Cimet i crna čokolada
To je to. To je, navodno, sva magija koja je potrebna da Kejt Midlton pretvorite u Majli Sajrus. Prvo smo se smejale. A onda smo, u sred radnog dana, probale ovaj ženski afrodizijak. I postalo je vrlo veselo, vrlo brzo.
– Ja, ja, ja mislim da mi oči suze. Požalila se koleginica iza monitora.
Nisam imala vremena da je pobliže pogledam. Bila sam zauzeta mahnitim kucanjem po tastaturi.
– Zašto je ovde ovako vruće. Neka neko smanji klimu, napolju je dvadeset stepeni – umešala sam se.
Za to vreme, preko puta mene, moja saučesnica u ovoj afrodizijak ekspediciji kao da je menjala agregatno stanje.
Crvena kao bulka hladila se šakom.
– Pazi, nije da ovo sad nešto epohalno deluje, ali raspoloženje mi je skočilo. Ono, da me neko pita, ne bih imala ništa protiv – smejala se.
U međuvremenu, ja sam ostala bez košulje.
Možda zbog šećera, možda zbog cimeta, a možda zbog neke baba – strina vudu magije, tek nisam mogla da se svrtim.
Dok je eksperiment trajao, a čokolade na mom stolu bivalo sve manje, tako mi se i raspoloženje menjalo.
– Ne znam šta je, ali mene nešto drma – objavila sam posle dva kruga oko redakcije.
– Verovatno šećer, slistila si pola čokolade – racionalizovale su kolege.
I onda mi je sinulo – najmoćnije oružje afrodizijaka nije u bubrezima, belim ili standardnim. Džaba vam španskih mušica, raznih kapi, krila slepih miševa i noktiju patuljastih lemura.
Caka je moć autosugestije.
A ona uvek pali. Sada me izvinite, idem da pošaljem jednu poruku. I kupim malo cimeta.
(24 sata rs)