Prvi dejt zvani apokalipsa: Četiri Beograđanke skroz iskreno o svojim ljubavnim katastrofama…
Znate ona nedeljna popodneva kada se nađemo sa drugaricama na kafi, pa pored brojnih tema obično neka iz rukava izvuče ljubavnu katastrofu koja ju je nedavno zadesila?
Svako je imao bar jedan fijasko!
O da, to su one tragično-komične teme zbog kojih nam oči zasuze od smejanja. Uostalom, mnogi holivudski filmovi ne bi ni bili toliko popularni da upravo propali dejt nije okosnica priče.
Setite se samo „Hane i njenih sestara” Vudija Alena, kada Miki konačno odlazi na dejt sa sestrom svoje bivše žene, koja ga odvodi na pank koncert. Ili kultne scene „Petparačkih priča”, kada Vinsent Vega izlazi sa Miom Volas, a ceo dejt se završi, pa…katastrofa je verovatno blag izraz.
Tokom potrage za „onim pravim” niko od nas nije bio pošteđen, bude tu svega, a ove devojke bile su dovoljno hrabre i da javno ispričaju poneki fijasko koji ih zadesio ni krive, ni dužne.
Milica: Nisam znala šta me snašlo!
– Kad se setim najgoreg sastanka, nisam sigurna da li bi trebalo da se smejem ili da plačem. Ma, u stvari, kad bolje razmislim, sigurno je bilo i gorih, ali meni se, bogu hvala, nikada ništa slično nije desilo. Upoznala sam ga preko društvenih mreža i delovalo mi je kao da smo stvoreni jedno za drugo. Sačekala sam ga na dogovorenom mestu, a nakon petnaestak minuta kašnjenja on dolazi i vadi – ananas.
Mislila sam da ima neku bolju poentu, ali on mi ga je nespretno dao u ruke uz objašnjenje da je na osnovu moje priče zaključio da brinem o svom zdravlju, pa je rešio da mi pokloni voćku. Ubedim ja sebe nekako da mi je sve to simpatično. Pa, svašta, čovek je kreativan!
Odemo u kafić, sednemo, još nismo ni naručili piće, on mi prilazi i poljubi me. Onako, strastveno, filmski. Nije mi se ni to baš svidelo, ali ‘ajde, nema veze. Možda je spontan i strastven, što je u principu sjajna kombinacija.
Međutim, ne lezi vraže. Prava drama počela je nakon pola sata. Uzbuđen mi je pričao kako je siguran da voli najviše na svetu. Priča o planovima, zajedničkom životu, pominje i decu. Šok!
Suptilno pokušam da mu objasnim da je ipak prerano za tako intimne priče, međutim on nastavlja. Iznenada počeo je da mi se žali kako je bivša toliko povredila da je mislio da nikada više neće moći nekoga da zavoli, ali sve se to preokrenulo kada je upoznao mene. E, tada se rasplakao. Bilo mi je neprijatno što od drugih ljudi, što od sebe same. Uhvatio me je za ruku i rekao mi da je srećan što ćemo život provesti zajedno. Samo sam u sebi pomislila: Jesi li siguran? – ispričala je Milica.
Aleksandra: Nadala sam se romantici, a na kraju sam pobegla glavom bez obzira!
Eh, romantika nikada nije bila lako varljiva hrana, pogotovo ako je oblikujemo sopstvenim iluzijama dok maštama o nekom ko realno verovatno ni ne postoji. Aleksandrino iskustvo govori baš o tome.
Ona se dva meseca dopisivala sa dečkom koji ju je kontaktirao preko Fejsbuka. Nisu se poznavali lično, niti imali zajedničkih prijatelja, ali činilio joj se da postoji šansa da je možda baš on taj koga je čekala celog života. Al’ zamalo.
– Naravno da verujem u pravu ljubav, ali ponekad mi se čini da je to planeta do koje neću tako lako doputovati. Sa dečkom iz Slovenije sa kojim sam se dopisivala , videla sam se u jednom restoranu na večeri. Bila sam toliko uzbuđena što ćemo se konačno upoznati, međutim epilog je bio takav da sam srećna što sam živu glavu izvukla.
Nakon kraće priče, počeo je da iznosi bizarno mizogene stavove i da omalovažava žene u svakom smislu. Ubrzo mi postalo toliko neprijatno da sam počela da smišljam izgovor kako bih se izvukla iz te situacije.
Bilo strašno nekulturan i bahat, a kada je počeo da histeriše na konobara jer mu se nije dopalo kako mu je sipao piće, zgrabila sam tašnu i sela u prvi taksi. Nikada se više nismo čuli – ispričala je Aleksandra.
Nevena: Od filmske scene do totalnog fijaska koji završava sa… Šta misliš da izađemo jednom zajedno, a ti da povedeš sestru?
Da li vam, se ponekad čini da bi neke situacije iz vašeg života mogle da posluže kao sjajan scenario za neki sitkom? Nevena je imala situaciju koju kao da je sam Vudi Alen kreirao.
– Ulazim u taksi ispred kluba i u tom trenutku ugledam tipa kako prolazi s društvom. Ne samo da su nam se sreli pogledi, nego smo se očima bukvalno zakucali jedno za drugo na nekoliko sekundi. I bude kao na filmu – taksi kreće, ja se posle 10 metara okrećem i vidim da me gleda i smeška se, viknem: “Koči!” i istrčim napolje. Razmenimo brojeve telefona uz nekoliko duhovitih opaski i dogovorimo viđanje za sutradan.
Prva stvar koja mi je zasmetala je bila rečenica: “Gde ćemo?” Jednostavno, volim kad muškarac preuzme inicijativu na prvom dejtu i ON ODVEDE mene negde, a ne obrnuto. Ali nisam ga tu otpisala. Trebalo mi je još pola sata s njim.
Otišli smo u jedan od mojih omiljenih pabova na pivo i tu kreće najdosadnija priča u istoriji muško-ženskih sastanaka: njegov ćale je mnogo duhovit, on mu umire od smeha (i onda kreće prepričavanje ćaletovih fora), pa onda zna jednog lika iz mog grada (i 10 minuta priča o njemu), pa traži da vidi slike moje porodice (šta?!) i kontam da se zaljubio u moju sestru, jer je 10 minuta pokušavao da okrene priču na nju, pa onda 20 minuta prepričavanja anegdota NJEGOVIH DRUGARA (ne njegovih, ponavljam – njegovih drugara).
U međuvremenu je konstantno ponavljao kako sam ja baš opuštena i, eto, volim da popijem, ali “nije to baš zdravo“. Sve u svemu, posle sat vremena smislim ja izgovor zašto moram da palim, a on mi na rastanku kaže: “Znaš šta, ja mislim da si ti stvorena za mog najboljeg ortaka. Šta misliš da izađemo jednom zajedno, a ti da povedeš sestru?“ – ispričala nam je Nevena.
Lana: Niti kraćeg niti goreg iskustva. Ma kome ja da polažem račune?
Srećom, pa svaki fijasko ima kraj, a ponekad ni ne traje onoliko koliko prosečni dejt. Lanino iskustvo, trajalo je čitavih desetak minuta. Dovoljno, kako kaže, da shvati koliko je sati.
– Našla sam se sa tipom na Trgu i dejt je propao a da nismo stigli do Knez Mihailove. To je bilo ovog leta, bilo je vrelo. Stala sam da kupim sladoled, tu negde blizu sata. Tačno se sećam, koštao je 80 dinara, ja sam ženi dala 100. Preturala je tražeći sitno, a ja sam samo rekla „u redu je“.
Dečko sa kojim sam izašla me pogledao kao da sam sišla sa uma i rekao mi, ne šalim se „ma, kolika je tebi plata“. Nije se šalio, insistirao je da zna. Pošto sam odbila da mu polažem račune, rekao je da sam „stub kapitalizma“. Dok smo stigli do Kalemegdana optužena sam da sam „rasipna, manipulativna i alkoholičar“.
To poslednje jer sam predložila da sednemo na pivo. Posle sat vremena sam slagala da moram da odem da nahranim mačku. Nije mu bilo jasno što ne želim drugi dejt – ispričala nam je Lana uz napomenu da joj je baš ovog dečka preporučila drugarica, a opisala ga ja kao „izueztno finog”.
A kako vi stojite sa propalim dejtovima? Podelite sa nama svoje priče u komentarima.