S OVIM ZANATOM U SRBIJI JE MOGUĆE ZARADITI I VIŠE OD 2.000 EVRA MESEČNO: POSLA IMA NA PRETEK!
Limar, kao i svaki drugi zanatlija, posao uči kroz praksu i rad sa majstorima na gradilištu, a sve to kako bi postao „umetnik svoje vrste“.
Postaje jasno da tržištu rada sve više nedostaje zanatlija, dok mladi nisu spremni da uče zanate i posvete se tome da postanu majstori. S druge strane, poznavaoci tvrde da je „imati zanat u rukama“ jedan od najsigurnijih načina opstanka, jer u Srbiji zarada zanatlija mesečno tokom sezone dostiže čak i više od dve hiljade evra.
Reklo bi se da ipak u današnje vreme, zanatska zanimanja ponovo dobijaju značaj i postaju cenjenja, a jedan od najtraženijih je limarski. Limar, kao i svaki drugi zanatlija, posao uči kroz praksu i rad sa majstorima na gradilištu, a sve to kako bi postao „umetnik svoje vrste“.
Kako nam je rekao jedan limar iz Lunovog sela kod Užica, većina mladih nažalost, samo računa koliko su novca za dan zaradili, a ne razmišljaju koliko treba da se radi dok se ne stekne „zvanje“ majstora. „Tajna“ majstorstva, za početak, leži u tome da se proračuni ne prave na krovu, već ranije
Po pravilu, inženjeri treba da naprave proračun, a limar da dobije šablon i skicu po kojima radi. Međutim, majstor vremenom, ako naravno uči i prati sve, postane sposoban da sam radi bez tih šablona.
– Pravi majstor vremenom postane sposoban da vidi i zamisli linije koje niko drugi ne vidi. Prema toj zamisli on kroji lim. Naravno, ostavi malo ‘u plusu’ da bi sredio liniju kada ga postavlja. To je ustvari umetnost, jer svaki zanatlija je zapravo umetnik – objašnjava sagovornik.
Kao ono što je za posao limara najbitnije ističe da je isto kao i za svaku umetnost – potrebno je mnogo strpljenja i vremena, a kaže da se od lima može napraviti sve što se zamisli. Zarada, kako je objasnio, zavisi od preuzetog posla, a može iznositi od 100 pa čak i do 300 evra dnevno. Ipak, kako ističe, treba računati i rashode, kao što je isplata pomoćnika, jer kako kaže, jedan limar ne može sam da radi veći posao.
Naravno, treba uvrstiti i to da takva primanja limari nemaju tokom cele godine, jer se zimi retko može raditi na krovu. Naravno, nije ni leti lako zaraditi novac jer su temperature na krovu znatno veće nego na zemji ili u hladu.
Računica se pravi po dužnom metru. Tako da se na primer oluci postavljaju po prosečnoj ceni od četiri evra po metru. Pokrivanje konstrukcija limom se naplaćuje po kvadratnom metru, a cene se formiraju po raznim osnovama. Zavise i od veličine pokrivke, kakva je konstrukcija ali i od visine na kojoj se radi.
– Nije isto raditi na pet metara i na 20 metara visine – ističe.
Što je veća visina konstrukcije, povećavaju se i cene.
– Na primer, kada su niže pokrivke, mada zavisi i na kakvu konstrukciju se stavljaju, recimo drvenu, cene se kreću od jednog do šest ili sedam evra – rekao je limar.
Cena zavisi i od vrste pokrivke. Postoji više vrsta lima, pa je tako recimo, za postavljanje falcovanog lima najskuplja cena rada, jer ga je najteže postavljati. Cena za postavljanje tog lima se kreće između šest i 10 evra po kvadratnom metru.