Kada umrete vaša duša izlazi iz vašeg tela i isisava svu energiju. Iako mislite da više nemate telo, imate osećaj da ga ipak imate, i imate osećaj kao da ste izlečeni. Ništa vam nije jasno? Pokušaćemo da vam objasnimo u nekoliko “crta”.
Odjednom znate gomilu stvari koje niste znali kada ste bili živi.
– Cela atmosfera je ispunnjena nekim umirujućim zvukom, kao da stotitine hiljade glasova peva samo za vas, ali oni su toliko daleko da jedva možete da ih čujete.
– Svetlosni zraci su prijateljski i imaju svoju ličnost: osobine poput mudrosti, ingteligencije i dobrote. Deluju kao da vas znaju i razumeju.
– Kada umrete gore će vas sačekati viša bića koja su tu da vas pozdrave i da vam pomognu da se naviknete na novu situaciju. Ona vas upoznaju i sa bezuslovnom ljubavlju koju ne možete da shvatite kada ste živi.
– Onda, kao da je neko pritisnu neko dugme na kosmičkom projektu, gledate ceo svoj život kao na filmu.
– I dok gledate svoj život od rođenja do smrti, to je kao da imate posebnu vrstu daljinskog upravljača. Možete pogledati ovde, pa tamo, premotate brzo napred, nazad zum i izlaz.
– Nakon smrti, imate prilku da pratite sve puteve koje niste preduzeli kada ste bili živi pa da vidite šta bi bilo da ste to preduzeli.
– Nakon što pregledate ceo svoj život, dobijate novo telo, koje je napravljeno od koncentrisane svetlosti.
– Niste uopšte zabrinuti o tome kako izgledate. S obzirom da ste napravljeni od svetlosti, nemate organe, ni krv li nešto tome slično. Nemate nikakvih problema sa organima, ni sa težinom.
– Gore će te sresti vašeg duhovnog vodiča, i iako se nikada niste sreli na zemlji, vi se ipak poznajete. I ponovo ste sa svojom porodicom i prijateljima.
Shvatate da smrt i nije tako ozbiljna kao što se čini, jer ste večni.
(Izvor: Telegraf.rs)