SRPSKA SVETINJA OBAVIJENA VELOM TAJNE: Ovo su najveće misterije Hrama Svetog Save – najvećeg srpskog pravoslavnog hrama na Balkanu!
Najveći srpski pravoslavni hram na Balkanu – Hram Svetog Save, koji zauzima istaknuto mesto na beogradskom horizontu, a čija je gradnja nekoliko puta prekidana, krije dve misteriozne priče.
Da li je zaista podignut na mestu gde su spaljene mošti Svetog Save, i čemu je ova svetinja služila kada je Nemačka napala Jugoslaviju.
Naširoko se veruje da je hram podignut na mestu na kom je Kodža Sinan-paša 1594. godine spalio mošti Svetog Save.
Međutim, postoje zapisi koji idu u prilog činjenici da spaljivanje Savinih moštiju nije bilo na tom mestu na Vračaru, kako se kaže u narodnom predanju, a i nekim turskim zapisima.
Misteriju oko mesta spaljivanja je objasnio istoričar i pravnik Sreten Popović, još osamdesetih godina 19. veka. On je na osnovu istraživanja pisanih dokumenata i pažljivo proučavajući narodno predanje, iskaze pojedinaca, smatrao da je Sveti Sava spaljen na brdu koje je u to vreme nosilo ime Vračar. Međutim, to brdo se nalazilo na lokaciji današnjeg Tašmajdana, poviše mesta gde se nekad nalazila Batal džamija, a danas Crkva Svetog Marka.
To mesto u jednom trenutku zvalo se Čupina umka, u drugom Topal – Đorđev grob Izgradnja ovog hrama počela je 15. septembra 1935. godine i to 340 godina nakon što su spaljene mošti Svetog Save a 40 godina posle početne zamisli o gradnji. Istorija izgradnje ispisala je mnoge priče, a jedna od njih, za koju malo ko zna, jeste da je nemačka okupaciona vojska prostor nedovršenog hrama koristila kao parkiralište.
Dugoočekivana izgradnja hrama prekinuta je prvi put, naime, napadom Nemačke na Jugoslaviju, 6. aprila 1941. Od početka građevinskih radova do nemačke okupacije, izgrađeni su temelji hrama i podignuti zidovi visine od sedam i 11 metara. Kada je Jugoslavija napadnuta, nemačka okupaciona vojska je zauzela unutrašnjost hrama i koristila ga kao parkiralište.
U istu svrhu zaposeli su ga 1944. godine i partizani i Crvena armija. Tu nije kraj, jer se od parkirališta, današnji Hram Svetog Save poretvorio u magacin za razna preduzeća. Naš Hram pored toga što je najveća bogomolja na Balkanu, spada i u grupu najlepših crkava u svetu “rame uz rame” sa Aja Sofijom u Istanbulu, Hramom Hrista Spasitelja u Moskvi i Hramom Svete Trojice u Tbilisiju.
(Kurir.rs)