Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Tajna uspešnog porodičnog posla je sloga i to što svaki član domaćinstva daje svoj maksimum, poverilo je Telegrafu nekoliko porodica u kojima ima novca i za letovanje, sport, studiranje, krpice, lep nameštaj i auto. Njima ništa nije palo s neba, oni rade i oni imaju!
Članovi ovih porodica rade dok se posao ne završi i nema podele na muške i ženske poslove. Rade i deca, u skladu sa onim što mogu. A ta deca u ovim domaćinstvima vaspitana su da daju svoj maksimum, bez prisile i punog srca.
Telegraf je kroz razgovor sa nekoliko porodica u Šumadiji istraživao koja je tajna njihovog uspešnog porodičnog biznisa.
Milići iz kragujevačkog sela Korman, otac, majka i sin, zajedničkim snagama stvorili su jednu od najpoznatijih pećenjara- restorana u gradu na Lepenici, “Veselo prase”. Ne gleda se ko koliko radi, samo da je sve urađeno najbolje moguće i na vreme.
Slobodan Milić čuva prasad i jagnjad, a njegova supruga Marija radi u pečenjari. Sin Aleksandar vodi ceo posao i brine o restoranu, papirologiji vezanoj za poljoprivredno gazdinstvo i restoran. On je “momak za sve”.
– Ne gledamo jedni u druge, ko koliko radi, nego u istom pravcu – da održimo kvalitet i da nam gosti i dalje dolaze. To znači više posla, ali i bolju zaradu. Vremenom se pokazalo ko šta najbolje radi, i on to radi, to je cela nauka – kaže Aleksandar Milić.
Jevtići iz sela kraj Rekovca žive od cveća. Domaćin Milovan, gazdarica Slađana i tri ćerke u najvećem špicu sezone, od aprila do sredine juna, rade i po 18, 19 sati na dan. Ujutru idu na pijacu, uveče rade u plastenicima. Pomažu im i ćerke.
Najstarija Suzana je ekolog i sada je na specijalizaciji. Srednja ćerka, Milena, ima još dva ispita do okončanja studija srpskog jezika. Najmlađa Emilija je srednjoškolka.
– Svaka od njih radi u plastenicima. Kada je sezona, svi radimo na pijacama. Imamo tri kombija, rasporedimo se u tri tima i svi na različite pijace.
Mojim ćerkama diplome ne smetaju da pomažu u poslu koji ih je odškolovao, tako su vaspitane – objašnjava Milovan, čije ćerke nikada nisu ustuknule od odlaska na pijacu.
I Tošići iz sela Čumić 15 godina žive od cveća. Proizvode između 600.000 i 700.000 saksija cveća godišnje. Dejan Tošić kaže da nije lako. Njegova supruga Dragica objašnjava da su posao počeli sa dva plastenika, odmah nakon što su se venčali.
– Ta prva dva plastenika pravili smo nas dvoje sami, od drveta. Upornim radom stekli smo dosta, ali i radimo mnogo.
Sinoć smo legli u četiri sata ujutru, a ustali u devet. Tako je skoro cele godine, sem 15 dana juna, kada idemo na more – kaže Dragica.
Dragici i Dejanu u poslu pomažu i Dejanovi roditelji, ali i deca, sin Đorđe koji je sedmi razred osnovne škole i stariji Nemanja koji je prvi razred srednje. Dok je Telegraf bio u poseti ovoj porodici, mali Đorđe je pakovao daske koje su pristigle na imanje.
Na napomenu majke da treba da se odmori, pa da uči, dečak je rekao da hoće da pomogne dedi i da mu odmor ne treba.
Neka, nisam umoran, treba deda da ih pakuje, ali hoću da mu pomognem, dok je dan, a i može da počne kiša – kaže dečak koji je ovaj posao prekinuo samo da bi malim traktorom odvezao gajbe do plastenika.
Dejan, otac dvojice dečaka, izdvaja bar prosečnu platu mesečno da bi dečaci išli na treninge fudbala i tenisa.
Njemu stav mlađeg sina nije čudan, kaže da je decu tako vaspitao.
Na napomenu da mnogo dece i 30. godinu dočeka igrajući igrice i čekajući dinar od roditelja, sagovornici Telegrafa dali su skoro istovetne odgovore- nisu ih roditelji naučili šta je sloga i poštovanje tuđe muke.
(Izvor: Telegraf.rs)
