Home / ZANIMLJIVOSTI / SVETI OCI O LJUBAVI, PRAŠTANJU, POSTU, NEOSUĐIVANJU, VRLINI, PADU…

SVETI OCI O LJUBAVI, PRAŠTANJU, POSTU, NEOSUĐIVANJU, VRLINI, PADU…

SVETI MAKARIJE EGIPATSKI O LJUBAVI
isus- raspece- krst
Putujući jednom prilikom po Egiptu čuo je jedno dete kako kaže svojoj majci: Majko, jedan Bogataš me voli, a ja ga mrzim, a jedan siromah me mrzi, a ja ga volim.

Čuvši to Sveti Makarije se zadivi. A braća ga upitaše šta znače te reči? On im reče: Zaista, naš Gospod je bogat i ljubi nas, a mi ne želimo da ga slušamo; a naš neprijatelj, đavo, je siromah i mrzi nas, a mi volimo njegovu nečistoću.

OTAC ISIDOR PREZVITER O POSTU

Ako se podvizavate držeći propisani post, nemojte se gorditi; jer ako se zbog toga gordite, bolje je da jedete meso. Jer bolje je čoveku da jede meso, nego da se gordi i hvališe.

OTAC PIMEN O PRAŠTANJU BOŽIJEM

Pitao monah oca Pimena: Ako čovek dopadne nekog sagrešenja pa se pokaje, hode li mu Bog oprostiti? Starac mu reče: Zar Bog, koji je zapovedio ljudima da opraštaju, neće i sam još više činiti? Jer zapovedio je apostolu Petru: Do sedamdeset sedam puta da praštaš bratu tvome sagrešenja njegova.

OTAC PIMEN O NEOSUĐIVANJU

Upita ga monah: Kako čovek može da izbegne da loše govori o bližnjemu? Reče mu starac: Mi i naša braća smo dve slike; u času kada čovek bdi nad sobom i prekoreva sebe, naći će da je častan brat koji je kraj njega, a kada se sam sebi čini dobar, naći će da je rđav brat koji je pred njim.

Upita ga monah: Šta da činim, oče, jer sam pao? Starac mu kaže: Opet se digni. Veli mu monah: Podigao sam se i opet pao? Starac kaže: Podigni se opet i opet. A dokle – zapita monah? Dok se ne nađeš ili u dobrome ili u padu. Jer čovek putuje sa ovog sveta u onome u čemu se nalazi.

OTAC SARMAT O VRLINI

Draži mi je čovek koji je zgrešio, ali zna da je zgrešio, pa se kaje, nego čovek koji nije sagrešio, pa smatra sebe pravednim.

SAVET SVETOG TIHONA ZADONSKOG

Misli stalno na sud Božiji. Kad se čovek poziva na sud, on o tome misli, i sve staranje svoje pokreće, i sa prijateljima svojim savetuje se da na sudu ne bude osuđen i da se ne posrami.

Hrišćanine, ti se pozivaš na sud i to ne ljudski, nego Božiji; jer nam se svima valja javiti na sudu Hristovom, da primimo svako
što je koji u telu učinio, ili dobro ili zlo (2.Kor.5,10). Koliko ti više treba da se pripremaš i staraš da se na onom sudu ne posramiš i ne osudiš.

Često se događa da čovek i umakne od suda ljudskog; ali od onog suda niko ne može da umakne niti da izbegne, jer je on neminovan za sve.

Na sudu ljudskom potrebni su svedoci radi istraživanja istine, koji često i krivoga opravdaju. Na onom sudu nije tako: onaj Sudija ne treba svedoke, nego Sam sve zna. Na sudu ljudskom često krivcu pomogne srebro i zlato, kako to biva na bezakonim sudovima; na onom sudu nije tako: jer onaj Sudija poklone ne traži i ne prima.

Na sudu ljudskom krivca često zaštićuju visoke i modne osobe i drugi pomagači; na onom sudu oni ništa ne mogu; oni će se tada i sami skriti i biće kao bednici.

Na sudu ljudskom često se gleda na lica, ko je ko. Na onom sudu nije tako, jer onaj Sudija na lica ne gleda, nego na savest i dela. Onda će pred NJim podjednako stati: sluge i gospodari, carevi i njihovi
podanici, bogataši i siromasi. Na sudu ljudskom često lukavstvo opravdava krivca; na onom sudu ono će ućutati i onemeti; tamo mu mesta neće biti, jer je Sudija sveznajući. Na sudu ljudskom čoveku se sudi pred malim brojem ljudi; na onom sudu sudiće mu se pred celim svetom, pred anđelima i ljudima.

Na sudu ljudskom grehe čoveka kome se sudi zna mali broj; na onom sudu dela čovekova, reči i zle pomisli pokazaće se pred celim svetom. Na sudu ljudskom izriče se telesna smrt ili kakva druga prolazna kazna; na onom sudu osuđeni grešnik predaje se večnoj smrti. Vidiš kako se čovek najmarljivije priprema za sud ljudski, koji prema Hristovom nije ništa.

Pripremaj se najbrižljivije za onaj dan, posle koga svakome sleduje da ide ili u muku večnu, ili u život večni. Podražavaj u ovom delu sinovima ovog sveta, koji, pozvani na sud ljudski, brižljivo se za njega pripremaju, da se ne bi osramotili.

Događa se da ljudi koji su učinili kakav prestup i saznali svoj greh, pre nego što se pozovu caru ili drugoj kojoj svojoj vlasti, sa smirenjem greh svoj ispovedaju, padaju pred vlašću i prose oproštaj, i dobijaju. Hrišćanine, znaš li ti da ćeš biti pozvan na sud Božiji, i da ćeš biti pitan za sve grehe, učinjene delom, rečju i pomišlju?

Učini, dakle, i ti, kao što čine mudri sinovi ovog veka: ostavi grehove svoje i priđi Hristu Sudiji, Caru Nebeskom, Kome si ti zgrešio, i ispovedi grehove svoje sa smirenjem, padaj pred NJim i osuđuj sebe pred NJim sad, da te On ne osudi onda. Zavapi Mu mitarevim glasom: Bože, milostiv budi meni grešnome!

I čini plodove dostojne pokajanja (Lk.18,13; 3,8). Tada će svi tvoji gresi i bezakonja biti izbrisani i neće se više pomenuti. Jer Bog neće suditi onima koji nisu zgrešili, nego onima koji su zgrešili, a nisu se pokajali.

Zbog ovoga je pokajanje i bilo propovedano, da se grešnici pokajemo, i zadobijemo od NJega milost. Kaj, se, dakle, i zaglađuj uzdasima i suzama grehe svoje, ispisane u savesti tvojoj, da bi se i u knjizi

Božijoj zagladili i da se ne pojave na onom sudu. To je pripremanje za onaj strašni sud! Drugog sem ovoga nema. Budi, dakle, uvek u istinskom pokajanju, i time deš se pripremiti za onaj sud, na kome ćeš se neminovno i ti pojaviti; i tako započevši nov hrišćanski život, očekuj od NJega milost.

Ko se kaje i živi novim hrišćanskim životom, njegov raniji grešan život neće mu naškoditi; od nas se jedino to traži: da se popravimo i promenimo na bolje.

Misli uvek na taj dan i čvrsto drži da ćeš i ti, kao i drugi, na onaj sud, sud Božiji, a ne ljudski, biti pozvan, i to pozvan iznenada, kad truba anđelska zatrubi. Ovo razmišljanje pokrenuće te na istinsko pokajanje, i držaće te u smirenju i skrušenju srca.

Sedanje na onaj sud i razmišljanje o njemu neće ti dopustiti da činiš greh, da se svetiš bližnjemu, nego će te pokrenuti na prilježnu i iskrenu molitvu. Sećajući se onog suda, nećeš tražiti veselja u ovom svetu nego ćeš više želeti suze, plač i uzdahe.

Što se ljudi vesele, ugađaju telu i greše, to biva zbog zaborava na onaj sud i nerazmišljanja o njemu. Sećaj se, dakle, suda, i kajaćeš se istinski i svakodnevno ćeš se obnavljati i u boljeg menjati.

Čoveka okrivljenog na sudu obuzima stid i strah; tako će grešnike na onom sudu obuzeti neizmerni strah, trepet i užas; jer će ih okrivljavati sam Bog, koga nisu hteli da poštuju; okrivljavaće se zbog nezahvalnosti koju su prema NJemu pokazivali; okrivljivaće se pred celim svetom.

Okrivljen na sudu prestupnik zakona isključuje se iz broja dobrih građana i obeležava se kao zločinac, a ne sin otadžbine; tako će se Hrišćani prestupnici zakona, koji se nisu pokajali, na onom sudu izbaciti iz broja dobrih Hrišćana, i kao jarci, odvojiće se od ovaca, i obeležiće se kao neverni.

Prestupnik zakona osuđuje se na smrt, ili drugu kakvu kaznu, po zakonima određenu; tako će se na onom sudu grešnici osuditi na večni kaznu. Idite od mene, prokleti, u oganj večni, pripremljen đavolu i slugama njegovim (Mt.25,41). Prestupnik osuđen na kaznu po zakonu odvaja se od svojih domaćih srodnika i prija-telja, i ide sa neutešnim plačem na određenu kaznu.

Tako će se grešnici, na sudu onom osuđeni na večnu kaznu, odvojiti od Boga, od svetih anđela NJegovih i izabranika Božijih, odvojiće se za večna vremena i poći će sa neutešnim plačem, trepetom, užasom i očajanjem krajnjim u večnu muku. I ovi će otići u muku večnu
(Mt.25,46).

(Agencije)

Check Also

ČUDO SVETE PETKE: ALBANCI HTELI DA GA UBIJU, JER NIJE HTEO DA IM PRODA IMANjE, A ONDA JE…

1986.godine u manastiru Sv. Petke u Stublu kod Kraljeva zapisano je sledeće svedočanstvo: Dragiša Gojkvić, …