Svetog Vasilija ne zovu zalud pravednim svecem, jedinim koji ne prašta grehove
Prenosimo vam priču iz knjige „Nova čudesna isceljenja i javljanja Svetoga Vasilija Ostroškoga“ u kojoj su sabrane ispovesti svih onih kojima je sveti Vasilije svojom milošću pomogao, izlečio ih i izbavio od raznih nevolja, piše Opanak.net.
Ova priča svedočanstvo je igumana kosijerevskog Danila, iz maja 2006. godine. U njoj opisuje kako je Sveti Vasilije opomenuo i vaspitno kaznio jednu ženu zbog toga što je, posle iskanja i dobijanja pomoći od svetitelja na Ostrogu, otišla kod hodže da bi tražila pomoć za porodične probleme.
„Kada sam bio na čredi u Manastiru Ostrogu kod Sveca uoči Prenosa Moštiju Sv. Save (18. maja 2006) došla je jedna žena u hram kod Sveca, plačući i jecajući potresno.
Upitah je šta je razlog tolikoj njenoj žalosti, a ona mi reče sledeće:
„Pre tri godine ja sam bila ovde i darove svoje donela Sv. Vasiliju i molila za napredak moje familije, i posle toga sve mi je krenulo nabolje, i sloga zavladala u kući, i sve je bilo zdravo i veselo.
Pre tri meseca naiđe neka kriza, muž je prestao da dobija platu redovno, a i sve se počelo menjati na gore. Ja, sva očajna, odoh kod hodže da mi pomogne da vratim blagostanje koje je bilo.
Toga dana uveče kad odoh na spavanje, javi mi se u snu Sveti Vasilije. Sanjam da sam u manastiru Ostrogu kraj ćivota i Svetac podiže glavu, pogleda u mene i reče mi:
„Zašto si išla kod sluge đavoljeg? Sada ću te kazniti, i udari me nogom u lice i reče: „I opet ću, još jednom. I udari me i levom nogom u levi obraz.“
Probudih se od straha i bola. Odoh u kupatilo i zaprepastih se kada sam se pogledala u ogledalu. Lice mi je bilo potpuno naduveno i oteklo, a oči jedva da su otvorene od otoka. Bol je bio užasan i neizdrživ.
Otišla sam lekaru i on se začudio kako sam izgledala! Nisam mu rekla šta se desilo kako sam zadobila ove povrede, već sam mu rekla da sam pala i da sam se tako povredila.
Evo, tri meseca od tada stanje jedva da mi se malo poboljšalo, a silne lekove sam uzimala.“
Dok mi je ovo govorila, lice joj je još uvek bilo nateklo i crveno, a rekla mi je da još uvek ima bolove, samo malo slabije nego pre.
Pročitao sam joj molitvu i pomazao joj lice uljem iz kandila koje gori iznad glave Sveca. Rekla mi je da je iz Užica i da joj je ime Radojka. Iako sam trideset godina sveštenik, toliko sam bio preneražen ovim čudom Svetog Vasilija da sam zaboravio da je pitam kako se preziva.
Ovo čudo Svetog Vasilija je opomena i poruka mnogima tj. svima onima koji, pored ovakvog divnog i strašnog Božijeg Sveca i Čudotvorca Ostroškog Vasilija, odlaze hodžama vračarama, tražeći od njih pomoć u svojim nevoljama.
Slava i milost i hvala Svetom Vasiliju!“
(Stil.kurir.rs)