VUKODLACI IZ KORIDORA: NOVA PRETNJA RUSIJI DOLAZI IZ DONBASA- NAJSTRAŠNIJA PRIČA KOJU STE IKAD ČULI..

U šest ruskih regiona je u režimu povećane terorističke pretnje. Stanovnicima Brjanske, Belgorodske, Kurske, Voronješke oblasti, Krima i Krasnodara rečeno je da budu izuzetno oprezni i da uvek nose pasoš jer još nije gotovo.

Poenta nije samo u tome da je Ukrajina već tri puta pucala na granične tačke u Rusiji. Mnogo je gore što nije uspostavljen sistem komandnog rada na oslobođenim teritorijama, a ukronaci se infiltriraju po „zelenim koridorima” kao izbeglice i u LDNR i u Rusiju.

Reke tuge

Ruski kontrolni punkt kod Mariupolja. Niz automobila sa belim krpama na retrovizorima: izbeglice. U kolima – prljavi, iscrpljeni, ali koncentrisani ljudi. Žene, starci, deca. Ima i muškaraca – svi sa porodicama. Izvlače svoje. Borci su ih već videli dosta, ali je teško ugasiti srca. Izvinite ljudi, teško je to videti.

U jednom od automobila je porodica. Muškarac, žena, dvoje uplašene dece na zadnjem sedištu. Izgledaju kao u šoku. Odrasli nemaju dokumenta: kuća je, kažu, bombardovana, samo su uspeli da spasu sebe i svoju decu.

Jedan od vojnika ne može da izdrži, vadi svoj obrok: razume da porodica, najverovatnije, dugo nije jela kako treba i da nemaju ništa sa sobom.

On daje hranu dečaku. Dete se celo trese, nešto nije u redu. U ovom žalosnom redu svi su uplašeni, ali na drugačiji način.

Uzmi i reci hvala – obraća se čovek detetu.

Devojčica se privija uz brata i počinje da se trese od suvih jecaja. Ni suze se ne kotrljaju, samo histerični, veliki drhtavi otkucaji.

Hoćeš li i nas ubiti?

I odjednom borci shvataju da dete ne govori ove reči njima, već odraslima koji ih prate.

Tada se sve desilo brzo. Deca – na sigurnom, u rukama kolega. Par „roditelja“ – na zemlji.

A koga su „takođe“ ubili? Ispostavilo se – majku i oca ove dece ubili su pred njima. Čudovištima je bio potreban automobil, jednostavno su izboli njegove vlasnike, odveli decu da ih pokrivaju, preteći da će i njih ubiti ako progovore. Uostalom, oni bi decu ionako ubili, izašavši na bezbednu udaljenost, zašto su im potrebni dodatni svedoci i teret?

Ovu priču je dopisniku Cargrada ispričao učesnik događaja, koji je iz očiglednih razloga želeo da ostane anoniman.

I nije jedina. Sličan slučaj najavio je i načelnik Centra za kontrolu nacionalne odbrane Rusije Mihail Mezencev. U pokušaju da pobegnu iz oslobođenog grada, neonacisti su pokušali da napuste Mariupolj, ubivši i roditelje dece, krijući se iza istih mališana, u automobilu ove porodice.

Ruski vojnici su ih identifikovali i zadržali. Na sreću, deca su spasena. Ali koliko je još takvih neljudi koristilo isti metod, koliko ih je uspelo da prevari budnost radnika filterskih logora koji padaju od umora?

Blato u mutnom potoku

Na vrhuncu borbi u Mariupolju i Volnovahi, ogroman tok izbeglica se slio u Donjecku Republiku. Iscrpljeni, uplašeni ljudi hodali su na hiljade. Filtracioni logori nisu mogli da se izbore sa prilivom, a zajedno sa civilima, nacisti i jednostavno antiruski građani pokušali su da koriste ovu situaciju.

Naravno, ne idu svi koji su otišli ​​i napustili Mariupolj regularnim putem. Raštrkane grupe neonacista ponekad uspevaju da pobegnu i sakriju se. A zatim se stvore u Donjecku, Lugansku ili drugim gradovima republika, pa čak i u Rusiji.

Nedavno je jedan begunac iz Azova uhvaćen u Lenjingradskoj oblasti, gde je preko Ivangoroda pokušao da dođe do Estonije. Iz Mariupolja je otišao „zelenim koridorom“, pošto je očistio evidenciju na svom telefonu i izmislio legendu da se nedelju dana krio u podrumu od bombardovanja i da mu je strašno drago što vidi rusku vojsku.

I iz nekog razloga, niko ga nije fizički pregledao (a upravo je to procedura koja se propisuje sada kada se mladići puštaju iz zona sukoba) i niko nije video da je „civil“ potpuno prekriven neonacističkim tetovažama.

Odmarališta za naciste?

Izvor koji je želeo da ostane anoniman rekao je autoru članka da je u jednoj od škola u Novoazovsku, gde su smešteni stanovnici evakuisani iz Mariupolja, neko iskopao oči portretima Vladimira Putina i Denisa Pušilina.

S vremena na vreme u drugim naseljima gde postoje izbeglički centri pojavljuju se natpisi „Slava Ukrajini“.

Sada, ulazeći na teritoriju Rusije, mnogi ne razumeju gde su stigli i kako da se ponašaju.

Prema rečima kopredsednika „Saveza dobrovoljaca Donbasa“ (UDV) Andreja Pinčuka, problem je u tome što u LDNR još nije u potpunosti uspostavljen sistem komandnog rada na oslobođenim teritorijama. Zbog toga čak i fašistički militanti uspevaju da pobegnu duž regularnih koridora.

Ovaj problem zahteva sistematski pristup. U idealnom slučaju, treba ovu teritoriju proglasiti ruskom, uvesti tamo normalne mehanizme Nacionalne garde i ne zavaravati sebe ili druge. Ako naše rukovodstvo iz nekog razloga nije spremno za takve odluke, potrebni su nam alternativni mehanizmi koje rukovodstvo LDNR treba da razvije, napomenuo je Pinčuk.

Andrej Pinčuk je sumirao.

Svaki vojni sukob zahteva izuzetan oprez i odlučnu akciju. I svaki nacista je nacista. Kao što smo već rekli, čak i ako nema oružje u rukama, može se pokazati kao diverzant, provokator, pa čak i terorista.

Ukrajina je već dugo u mrežama ne samo fašizma, već i monstruozne totalitarne sekte . Ona je mnogo jača i dublje pogođena nego što je iko mogao da zamisli. A pristalice ove sekte u ime svoje „velike misije“ mogu da prodre i u DPR, i LNR, i u Rusiju, a na šta sve mogu da budu sposobni, to je samo Bogu poznato.

Ne sme se čekati da kritična masa fašista, koristeći zabunu, upadne na našu zemlju. Pred nama je velika bitka za Donbas. I bilo bi dobro unapred pojačati filtere protiv vukodlaka, koji će pokušati da prodru u naše krajeve, završava izveštaj Cargrad.

(Webtribune.rs)