Zašto pravoslavlje smeta Novom svetskom poretku?

Poznati američki geopolitičar Zbignjev Bžežinski vidi glavnu opasnost za Novi svetski poredak u pravoslavlju, dok savetnik u ministarstvu spoljnih poslova SAD, ništa manje poznati S. Hantington, piše da su Rusija i njena pravoslavna civilizacija neprikladne za Novi svetski poredak i zato ovu civilizaciju treba promeniti.

Pravoslavlje i pravoslavne crkve, posebno Ruska pravoslavna crkva, predstavljaju glavnu prepreku uspostavljanju totalitarne Svetske vlade i Novog svetskog poretka. Zato je glavni cilj Novog svetskog poretka uništenje pravoslavlja i ruske državnosti, zajedno sa fizičkim uništenjem pravoslavnih.

Novi svetski poredak želi da uništi postojeće religije, te da ih spoji u jednu sebi prilagođenu religiju, ističe jerođakon Avelj (Simenov) za portal zaistinu.ru. Ta nova religija klanjaće se satani.

Sve organizacije koje rade na izgradnji Novog svetskog poretka (Savet za međunarodne odnose SAD, Bilderbeg klub, Trilateralna komisija i druge) čine ljudi koji pripadaju masonskim ložama i promovišu okultizam. Istovremeno, samo masonstvo je atribut Svetske vlade.

Njihova nadnacionalna i nadržavna pozicija je osnova globalizacije. Masonstvo određuje ko je „svetska elita” i ko pripada „izabranom narodu” u odnosu na ostatak čovečanstva.

 

Rasizam, presvučen u svetovnu ideologiju, osnova je Novog svetskog poretka svesnog da mu je glavni neprijatelj pravoslavlje, koje ne prihvata takav poredak. Naime, pod plaštom demokratizacije sprovodi se dehristijanizacija sveta, što je najavljeno (i) 1904. godine od strane uglednog francuskog masona Lafera, koji je rekao da su oni (masoni) ne samo antiklerikalci nego su protiv svih dogmi i svih religija. Stvarni cilj kome teže je slamanje svih dogmi i svih Crkava.

PRAVOSLAVNA PREPREKA

Poznati američki geopolitičar Zbignjev Bžežinski vidi glavnu opasnost za Novi svetski poredak u pravoslavlju, dok savetnik u ministarstvu spoljnih poslova SAD, ništa manje poznati S. Hantington, piše da su Rusija i njena pravoslavna civilizacija neprikladne za Novi svetski poredak, i zato ovu civilizaciju treba promeniti.

Drugim rečima, glavna prepreka uspostavljanju Novog svetskog poretka, koji planira da zajedno sa Svetskom vladom, svetskim ministarstvom policije, svetskim ministarstvom vojske (NATO) svetskim ministarstvom za trgovinu i naravno jednom religijom – okultizmom, predstavlja pravoslavlje i pravoslavne crkve.

Zašto je to tako?

Glavni cilj globalizma je promena svesti ljudi, gušenje njihove volje i vere, kako bi se promenama ljudi doveli do mržnje prema Bogu i Istine u Hristu. Novi svetski poredak nije ateistički, a ni paganski, već otvoreno antihrišćanski i bogoborački poredak, te kompromisa sa njim nema.

Svetska vlada predlaže jednu svetsku religiju po masonskom obrascu, a to znači sjedinjenje ne sa Bogom, već sa đavolom, tvrdi jerođakon Avelj (Simenov). Samim tim pravoslavni hrišćanin mora biti protiv takvog poretka i religije.

Pored ovog razloga, postoji i drugi, a to je cilj koji je sebi postavio okultizam — religija Novog svetskog poretka. Glavni cilj okultne elite je kosmopolitizacija ljudi, odnosno ukidanje starog religioznog i nacionalnog identiteta.

Novi poredak zaboravlja otadžbinu (stvara se jedinstvena planetarna civilizacija bez podele na države) identitet, pretke, a nameće samo potrebe i potrošnju kao osnovu identiteta. U tom poretku o Crkvi hrišćanskoj se i ne govori, ona je prosto institucija koja se mora uništiti, navodi Jerođakon Avelj (Semenov).

Dalje, globalizacija ili mondijalizam je bogoboračka antihrišćanska ideologija stvorena radi unifikacije čovečanstva i uništavanja (desuverenizacije) država, nacija, veroispovesti i sa jednim centrom iz koga se vlada planetom – sa Svetskom vladom i jednom religijom za celokupno čovečanstvo.

Treće, glavna karakteristika procesa globalizacije sa bogoslovske tačke jeste što Svetska vlada prisvaja pravo da upravlja narodima i državama (agresija na Jugoslaviju, Irak, Avganistan, Libiju, Siriju…) zanemarujući prava naroda na samoopredeljenje i nezavisnost, te prinudno nameće svoju ideologiju koja lišava ljude prava da ispovedaju vlastitu religiju i da žive po svojim pravilima.

Dalje, drznuli su se da budu gospodari života i smrti bilo kog čoveka na planeti, te primenjuju totalnu kontrolu ljudi uz pomoć savremene tehnologije. Jednom rečju, Svetska vlada prisvaja sebi prava koja pripadaju Bogu. Da podsetimo, prvi put posle Drugog svetskog rata pojam „Novi svetski poredak” izgovorio je 1990. godine tadašnji predsednik SAD Džordž Buš.

 

O „neprilagođenosti” pravoslavlja Novom svetskom poretku govori i docent Olga Četverikova sa moskovskog Univerziteta „Lomonosov”, za portal odnako.org. Četverikova smatra da je pravoslavlje prirodna i verovatno poslednja prepreka na putu stvaranja globalnog religioznog tržišta.

Naime, ako čovek pripada nekoj tradicionalnoj religiji, to znači da pripada nekom višem transcendentalnom idealu, Istini. Religija zadaje pravce razvoja i traži od čoveka da postojano radi na sebi kako bi se približio večnoj Istini. Kao i svaki rad, i ovaj traži dosta hrabrosti, discipline i zdrav pogled na život, a to je sve što savremeni svet odbacuje jer je našao uporište kod egoista.

Ukoliko su sve religije istinite, onda Istine nema ni u jednoj. Sve se može svesti na pitanje estetike, koji su obredi lakši i prihvatljiviji za prosečnog čoveka, te koja religija nudi više raja i više devica. Pri tome je samo važno da sve religije prihvataju liberalno-demokratske vrednosti zapadnog sveta kao opšteljudske.

Ruski patrijarh Kiril je 22. decembra 2013. godine, kako prenosi portal fakti.rs, istakao da narod koji je sačuvao veru ima kriterijum istine. „Hrišćanin je naoružan silom koje su drugi ljudi lišeni. Nije dovoljno imati samo zdrav smisao, dobru logiku i poznavanje istorije. Treba u srcu osećati šta je istina, a šta laž.”

DUHOVNOST NOVCA

Jedan od poznatijih zagovornika Novog svetskog poretka, član Bilderberg kluba i bivši savetnik francuskog predsednika Miterana, Žak Atali, napisao je programsku knjigu „Linija horizonta” u kojoj ističe da je sada „era novca”, koji je postao univerzalna vrednost, čak i duhovna vrednost. Na tom osnovu se uspostavlja jedan svet zasnovan na principima geoekonomije. Za geoekonomiju nije važno gde koji narod živi, kakva je njegova istorija i kultura, religija i tradicija. Sve se svodi na to gde su svetski centri berzi, gde se nalaze rudnici dragocenosti, informativni centri i velika preduzeća. Geoekonomija ocenjuje političku realnost sa aspekta postojanja Svetske vlade i Novog svetskog poretka.

Prema Ataliju, Novi svetski poredak mora postati univerzalnim na početku trećeg milenijuma, tj. u naše vreme. Atali otkriva da postoje tri nova uspostavljanja Novog svetskog poretka i govori o tri lika tog poretka: o sakralnom svetskom poretku, o svetskom poretku moći i o svetskom poretku novca.

Novi svetski poredak znači i nasilno potčinjavanje država i naroda sa ciljem uspostavljanja diktature „izabrane” elite nad čovečanstvom. Ovome se suprotstavljaju samo pravoslavne crkve, posebno Ruska pravoslavna crkva.

Suština Novog svetskog poretka je opredeljena 1970 – ih godina od strane Rimskog kluba u članku pod nazivom „Granice rasta”. U članku se ističe da na planeti nema dovoljno resursa za sve ljude, te da bi Zapad zadržao dominaciju, treba primitivizovati ostatak planete, odnosno onemogućiti njegov razvoj i napredak.

Jedno od sredstava za primitivizaciju nezapadnog sveta je radikalni islam, kao protivnik zapadnog načina života i zapadne kulture i nauke. Ukoliko pogledate šta se dogodilo u Libiji, šta se događalo u Siriji, Avganistanu, na Kosmetu, u Bosni i Hercegovini, kuda vode „Muslimanska braća” (koje podržava Zapad) u Egiptu, jasno se vidi aktiviranje radikalnog islama, koji uvodi predmoderne društvene odnose. Upravo je radikalni islam sredstvo Zapada za primitivizaciju istočnog, ali i samog islamskog sveta.

Docentkinja na Univerzitetu „Lomonosov” Olga Četverikova u Svetskoj vladi i Novom svetskom poretku vidi i okultizam, zapravo, navodi da ceo projekat ima okultne korene. Glavni uspeh Svetske vlade u naše vreme je pojava psihološke spremnosti ljudi da prihvate Novi svetski poredak kao „jedino mogući i bezalternativni put razvoja”.

No, taj put predstavlja i rušenje nacionalnih država, primenu nepravnih formi kontrole ljudi, veliko umanjenje broja stanovnika naplaneti, što znači da racionalni i normalno misleći čovek to ne može prihvatiti. – Još manje ovaj poredak može da prihvati hrišćanin.

Treće preuređenje sveta

Naučni saradnik Instituta za istočne studije Fasih Baderhan za portal pravoslavie.ru govori o stvaranju Novog svetskog poretka ili preuređenju sveta, kao o„trećem preuređenju sveta”. Prvo preuređenje je završeno sa padom Osmanske imperije, drugo sa padom SSSR-a, a simbol tog pada je rušenje Berlinskog zida. Treće preuređenje je započeto sa tzv. Arapskim prolećem.

Rokfelerova nada

Dejvid Rokfeler je još 1994. godine izjavio:„Mi se nalazimo na pragu globalnih promena. Sve čemu smo se nadali nalazi se u svetskoj krizi, posle koje će narod prihvatiti Novi svetski poredak”, stoji na portalu ruskih pisaca rospisatel.ru.
Tržište religije
Direktor Instituta kulture, religije i međunarodnih odnosa Bostonskog univerziteta, profesor sociologije i teologije Piter Berger u članku „Religiozni pluralizam i pluralistički vek”, objavljenom na američkom portalu project-syndicate.org, piše: „Pluralizam od Crkve zahteva da postoje struje, pravci. Struje imaju sve odlike Crkve i kada se rodi dete, ono je dužno da se dobrovoljno sjedini, ali se vaspitava da postoje i druge struje u veri i da su one legitimne.

 

Institucionalno to znači da religije ne mogu da računaju na postojanje tradicionalnih vernika. Privlačenje ljudi nekoj veri se odvija na religioznom tržištu. Protestanti i rimokatolici su se ovome prilagodili, ali ne i pravoslavni.

Posebno je teško bilo prihvatanje ovakve prakse kod rimokatolika, ali su kasnije ipak stvorili teološku bazu u različitim deklaracijama o slobodi religija, počevši od Drugog vatikanskog koncila. Prihvatanje tržišne ekonomije kod rimokatolika je išlo teže, ali i to se dogodilo sa enciklikom pape Jovana Pavla II Centesimus Annus.”
Zoran Milošević

(“Pečat“, br. 301)