Završila fakultet i godinama radila obične poslove, odlučila je da isto to proba u Norveškoj i UBIJA SE OD PARA! EVO U ČEMU JE TRIK…
Mlada Dalmatinka iz Podgore u potrazi za boljim životom obrela se u Norveškoj. Kako kaže, iako ima fakultetsku diplomu, tamo radi obične poslove kakve je radila i u Hrvatskoj, ali s bitnom razlikom, u Norveškoj je znatno bolje plaćena.
Njen plan je da zaradi nešto novca i da se potom vrati u Hrvatsku.
Ova devojka, koja radi kao čistačica i koja je želela da ostane anonimna, u potrazi za novom životnom avanturom i boljim sutra otišla je da radi u Norvešku, a tamo se, u poslednje dve godine, već odselilo desetak njenih sugrađana.
Kako kaže, ne obraća pažnju ni na čije komentare, jer ko god se zbog boljeg posla obreo u inostranstvu, imao je dobar razlog za to.
– Ja sam došla jer mi se ukazala takva prilika, ako je ikada bilo vreme za ovakvu životnu avanturu, sada je, pre nego što osnujem porodicu, jer ne bih volela da je zasnujem u Norveškoj.
Mlada Dalmatinka ističe da voli svoj dom, mesto gde je odrasla, svoju porodicu i prijatelje, ali, kako kaže, u Norveškoj ima priliku da nešto uštedi, što je na našim prostorima uglavnom teško. U Hrvatskoj je radila sve i svašta, a iako kaže da posla u Hrvatskoj ima za sve one koji žele da rade, nije imala stalni posao, pa zbog toga nije mogla da dobije kredit i krene u „nešto“.
– Ja sam završila fakultet i nikada nisam čekala posao u struci. Radila sam šta god sam mogla jer nisam bila u situaciji da sedim kod kuće i čekam bolje dane, kao što to nije većina fakultetski obrazovanih ljudi kod nas.
Kako kaže, verovatno je svako u nekom trenutku poželeo da nešto promeni u svom žovotu, a ukoliko samo malo bolje razmislimo, shvatićemo da su naši roditelji godinama izdvajali kako bismo mi završili školu, diplomirali, imali pristojan posao i pristojnu platu. Ipak, kada nakon svega toga mladi moraju da rade svakojake poslove za nešto više od 300 evra, koji nemaju nikakve veze s onim za šta su se borili, neminovno je da će otići iz zemlje.
Ona kaže da ne podcenjuje nijedan posao, jer je i sama radila sve i svašta, ali baš zbog toga, da ne bi radila sve i svašta i jeste završila fakultet.
– Ovde ne čuvam ovce i ne radim 20 sati dnevno. Radim osam sati, ono što sam radila i kod kuće, samo za znatno više novca.
Ističe da ne želi da stvara porodicu u Norveškoj, već da u što kraćem roku ispuni svoj cilj, da zaradi nešto novca i vrati se u domovinu.
Situacija u zemlji, ali i regionu je takva, da ne cenimo resurse koje imamo.
– Da Norvežani imaju ono što mi imamo, bili bi najbogatiji ljudi na svetu. Oni uvoze samo ono što sami ne mogu da proizvedu u dovoljnoj količini. Cene ono što imaju i zbog toga danas i jesu jedna od najpoželjnijih zemalja na svetu.
(Slobodna dalmacija)