DOKTORI UPOZORAVAJU: Dezodorans stavljajte samo jednom dnevno ! Pročitajte i zašto..
Osobe koje često znoje nikako ne smeju da kupuju dezodoranse na svoju ruku …
Tokom proleća, a naročito u letnjim mesecima, korišćenje dezodoransa i antiperspiranata u svakodnevnoj higijeni je neizbežno. Ipak, poslednjih godina mnogo se govori o štetnom dejstvu ovih preparata i navodno kancerogenim svojstvima sastojaka kao što su soli aluminijuma. I pored toga što ne postoji nijedna zvanična studija sprovedena na relevantnom broju ispitanika koja bi potkrepila takve sumnje, preporuka je da se ne preteruje sa upotrebom dezodoransa, a naročito antiperspiranata, koji sprečavaju znojenje.
Umesto prekomerne upotrebe ovih preparata, potrudite se da na što prirodniji način mirišete na visokim temperaturama. Tuširajte se makar jednom dnevno, jer ćete tako sprati znoj i sprečiti razvoj bakterija koje su glavni uzročnici neprijatnih mirisa. Ukoliko ste u prilici, pazuh perite što češće ili ga s vremena na vreme obrišite vlažnom maramicom.
Svaki dan obucite čiste stvari, jer se bakterije na oznojenoj odeći brzo razmnožavaju. I pored toga što dlačice ispod pazuha imaju važnu ulogu u lakšem oslobađanju od znoja, poželjno je da ih tokom letnjih meseci uklanjate, jer se na njima zadržavaju bakterije. Takođe, dezodoranse (u spreju, „stiku“ ili na „kuglicu“) nanosite samo na ključne delove tela, a ako strahujete od mogućih štetnih sastojaka u njima, potražite u apotekama i parfimerijama one na prirodnoj bazi.
Mnogi ne znaju ni razliku između dezodoransa i antiperspiranata, koji pored sprečavanja neprijatnog mirisa deluju i na sam proces znojenja.
Antiperspiranti se nanose na površinu kože, au kontaktu sa znojem razlažu se na sitne čestice koje ulaze u kanaliće znojnih žlezda. Na taj način znoj se iz njih otežano evakuiše. Čestice uglavnom ostaju u koži 24 sata, ali se vremenom ispiraju. Zato je poželjno antiperspirante nanositi samo jednom dnevno na čistu kožu.
Treba voditi računa da se ne javi iritacija, svrab, crvenilo. Oni su deo naše svakodnevne higijene i teško je zamisliti savremeni život bez njih. Jedino ne valja preterivati u količini koja se nanosi. U opšte mere kontrole znojenja spada i često pranje dezodoransnim sapunima, kao i primena drugih sredstava za neutralisanje neprijatnih mirisa.
Ova sredstva imaju i antibakterijski karakter, odnosno sprečavaju pojavu infekcija, jer su oznojena mesta stalno vlažna. Kada je reč o tabanima, treba nositi isključivo pamučne čarape – naglašava dr Svetlana Minić, dermatovenerolog iz Specijalističke ordinacije „Dr Bojić“. Na koji način deluju dezodoransi u spreju?
Imaju blago antimikrobno dejstvo, a dodaju im se mirisi ili prirodna esencijalna ulja da bi maskirali miris znoja. Mogu biti i u kombinaciji sa antiperspirantima. Osobe koje imaju pojačano znojenje treba da koriste dezodranse u kojima je prisustvo antiperspiranata u većoj koncentraciji. Ove dezodoranse ne smeju da kupuju na svoju ruku, već uz konsultaciju sa dermatologom. Da li je za kožu štetno prečesto tuširanje, uz upotrebu raznih gelova i losiona?
Suviše često tuširanje može da dovede do isušivanja kože, a naročito ako se koriste sapuni koji je snažno odmašćuje. Preporuka je da se umereno aktivne osobe tuširaju jedanput dnevno. Ukoliko to neko radi češće, savetuje se upotreba blagih sapuna i kupki. Najvažnije je da preparati ne izazivaju iritaciju, da su higijenski ispravni i da im nije istekao rok upotrebe. Dobro je i što većina proizvođača polako izbacuje toksične parabene iz upotrebe. Međutim, to ipak ne znači da u proizvodima nema drugih, potencijalno štetnih konzervanasa.
Kakva je uloga znojenja?
Znojenjem se održava telesna temperatura i sprečava pregrevanje organizma. Zapravo, osnovna uloga znojenja je termoregulacija, odnosno održavanje telesne temperature pojačanim znojenjem kada je povišena spoljna temperatura. Ukoliko je znojenje intenzivno i na dlanovima i tabanima, onda je verovatno došlo do poremećaja rada znojnih žlezda. Zbog čega dolazi do njihovog poremećaja?
Razlozi su brojni, ali je posebno zanimljiva idiopatska hiperhidroza koja se opisuje i kao emocionalno i kao mentalno znojenje. Za nju je karakteristično da postoji preterano simetrično izlučivanje znoja na pazusnim regionima, dlanovima i tabanima. Pojačano lučenje znoja prisutno je tokom celog dana, s tim što je još izraženije za vreme stresa iu stanjima emocionalne napetosti. Zato se često i može čuti za ovakve osobe da se znoje „na nervnoj bazi“.
Njihovi dlanovi i tabani su hladni i ljubičaste boje. Ovakva vrsta znojenja ispoljava se još u detinjstvu i oko puberteta, a može da se nastavi i kasnije. Toliko intenzivno da kaplje sa ruku, što osobama izaziva tegobe, zbog čega izbegavaju rukovanje. Zbog hiperaktivnosti simpatičkog nervnog sistema mogu da imaju i ubrzani rad srca.