DR. ARNO SCHNEIDER OTKRIVA – MESO ČINI LJUDE BOLESNIMA..
‘Mesojedi bi trebali plaćati dodatak zbog rizika! Već sam prelaz čoveka na vegetarijansku ishranu i ishranu siromašnu životinjskim proteinima, može lečiti bolesti ‘, tvrdi lekar, voditelj HG Naturklinike u Michelriethu. To dovodi do pitanja zašto sve bolnice i klinike ne pređu na vegetarijansku ishranu.
ARNO-SCHNEIDERDr. med. Schneider: Ne, nikako. U slučaju da je određeni pacijent vegetarijanac, sigurno vrlo ceni što će u našoj klinici dobiti izvrsno vegetarijansko jelo. Međutim, mnogo je i pacijenata koji se inače hrane uobičajenom, ‘mešanom’ hranom, pa kod nas dožive raznolikost vegetarijanske ishrane i spoznaju da se može izvrsno vegetarijanski kuvaju i jedu. Meso im, uglavnom, uopšte ne nedostaje. Za mnoge je to potpuno novi doživljaj.
Veg: Zašto nudite samo vegetarijansku hranu?
Dr med. Schneider: Dva su razloga. Prvi je etičke prirode jer smo mi Naturklinik (prirodna klinika). Kao prirodna klinika imamo obaveze prema prirodi i životnoj sredini. Mišljenja smo da čovek, kao deo prirode, može postati zdrav samo tada kada ponovo, sve više, počne živeti u skladu sa prirodom. Ne može se reći: postaću zdrav, postaću srećan, postaću veseo, kada je to utemeljeno na smrti, ubistvu, patnji i bolu. To je etički razlog. Drugi je razlog sasvim zdravstvene prirode. Prošlih godina je u celom svetu objavljen niz studija koje definitivno i nedvosmisleno dokazuju da vegetarijanska ishrana nije samo puno zdravija, već i da ishrana koja uključuje meso zaista čini bolesnim i uzrokuje, ili je barem indirektno odgovorna, za mnoge bolesti.
Veg: Popravlja li se stanje bolesti kada čovek izbaci meso iz svoje ishrane? Možete li navesti neke primere i opažanja iz vaše klinike, a u vezi su sa jedenjem mesa?
osteoporozaDr. med. Schneider: Ima puno aspekata koji su u međuvremenu potvrđeni kao sigurni. Poznato je, na primer, da rak creva, rak debelog creva, nije u nebitnoj vezi sa jedenjem mesa. Dijabetes, odnosno šećerna bolest, takođe je usko povezana sa jedenjem mesa, kao i mnoge bolesti srca i krvotoka. Ono što uopšte nije toliko poznato, ali je možda najočiglednije u vezi sa jedenjem mesa, su razni bolovi. Na primer, bolovi u zglobovima uzrokovani artrozom, odnosno tzv. degenerativni bolesti zglobova ili upale zglobova kao što su artritis i reuma. Osteoporoza je, takođe, velikim delom uzrokovana konzumacijom životinjskih belančevina. U mnogim takvim slučajevima postoje iskustva da samo pri izostavljanju životinjskih belančevina kroz kratko vreme, često već u roku od jedne do dve nedelje, može doći do jasnog smanjenja bolova.
Veg: Dakle, u HG Naturkliniku dolaze pacijenti čije se tegobe poboljšaju ili skroz nestanu samo pri promeni ishrane?
Dr med. Schneider: Tačno. U mnogo je slučajeva samo promena ishrane na vegetarijansku, često i promena na ishranu bez životinjskih belančevina, razlog za smanjenje bolova ili za poboljšanje stanja bolesti.
Veg: Je li to više subjektivno osećanje pacijenta ili se može laboratorijskim vrednostima dokazati da je zaista došlo do poboljšanja?
Dr med. Schneider: Bolovi su zapravo uvek subjektivno osećanje, jer svaki čovek doživljava svoje bolove drugačije, ima drugačiji osećaj bolova, drugu svest bolova i drugi prag bolova, tako da je na kraju izjava ‘imam manje bolova’ uvek subjektivna. Za nekoga ko podnosi bolove ili stalno pati od jakih bolova, izjava poput ‘sada imam manje bolova’ ili ‘više gotovo nemam bolova’ znači mnogo više nego svaki objektivni parametar.
Osim toga, postoje i laboratorijski parametri koji su pri upalama povišeni. Jedan od njih je high sensitive CRP, koji pokazuje podsvesne hronične upale. Ove su upale, prema današnjim saznanjima, jedna od glavnih uzroka tzv. civilizacijskim bolestima poput artroze, dijabetesa, koronarnih bolesti srca, smetnji krvotoka …, sve do srčanog infarkta. I ovaj se CRP može mnogo smanjiti samom promenom ishrane. Mnogo je pacijenata za koje se može reći da je sama promena ishrane na vegetarijansku, i onu sa malo životinjskih proizvoda, već doprinela poboljšanju ili čak normalizaciji ove CRP-vrednosti.
Veg: U HG Naturklinici se koristite i metodama dijagnostikovanja koje nisu uobičajene u školskoj medicini. Pri tome mislim na mikroskopiju tamnog polja i test ‘razmazane’ krvi. Šta se može utvrditi ovim metodama?
Dr med. Schneider: Testom ‘razmazane’ krvi i mikroskopijom tamnog polja možemo vrlo dobro utvrditi stanje celoga tela. Vidi se od čega se sastoji ‘milje’ i gde leže slabe tačke. Mogu se, na primer, ustanoviti upale koje natiču, eventualni ukazi na infekcije. Ovaj test takođe može odgovoriti na pitanja da li postoji opterećenje belančevinama i koji su organi pogođeni. Upućuje li sve u smeru ‘alergičan’ ili, na primer, u smeru ‘reumatičan’? Eventualno se u krvnom testu mogu videti ukazi na tumore. Ovi testovi jače prikazuju stanje celog organizma nego normalne laboratorijske vrednosti.
Veg: Kako tačno se radi taj test?
Dr med. Schneider: Kod testa s ‘razmazanom’ krvi uzme se kap krvi iz jagodice prsta i stavi na pločicu. Ta se kap krvi tada razmaže s drugim stakalcem. Zatim se suši i nakon toga istražuje pod mikroskopom i prema najrazličitijim kriterijumima ocenjuje. Dobijena vrednost lekarima i terapeutima daje bitna razjašnjenja i uputstva.
Veg: A što je mikroskopija tamnog polja?
red-blood-cells-on-vhiteDr. med. Schneider: Kod mikroskopije tamnog polja krv se u vitalnom stanju stavlja neposredno iz jagodice prsta na pločicu i posmatra. Pri tom se može vrlo dobro raspoznati stanje seruma i stanje crvenih krvnih zrnaca. Na primer, postoje li kristali kao u statusu zgrušavanja, je li krv žitka ili dobro protočna ili u kojem je stanju imunitet. Na bazi se specijalnih mikroorganizama u krvi može oceniti koliki je stepen opterećenosti imuniteta, može li se stvoriti nešto upalno ili čak nešto kancerogeno. Tako se, prema određenim kriterijumima, istražuje krv kod testa tamnog polja. Obe nam pretrage zajedno – mikroskopija tamnog polja i test ‘razmazane’ krvi – daju vrlo vredan uvid u to šta se zaista događa u telu.
Veg: Nakon što je pacijent HG Naturklinike neko vreme jeo hranu bez mesa, mogu li se tim pretragama ustanoviti moguće promene?
Dr med. Schneider: Ne radi se samo o pojedinačnim slučajevima, već je pravilo da se između stanja nakon dolaska i stanja nakon što je pacijent neko vreme uživao u kuhinji bez mesa, vidi neverovatna razlika. Veliki je deo začepljenja, taloga i upala u telu popustio. Krv često ponovo ima više energije, manje je ‘lepljiva’, bolje teče, a talozi su, na primer, u žilama ili organima, puno manji. Isto je tako manje i opterećenje mikroorganizmima. Može se, naime, mjestimice videti neverovatna razlika.
Veg: Kako možete biti sigurni da se ove promene u rezultatima testova zaista mogu svesti na promenu ishrane, a nisu i rezultat terapija koje se istovremeno provode?
Dr med. Schneider: Mnogi naši posetioci dolaze isključivo zbog promene ishrane. Žele saznati kako se mogu dobro i pravilno vegetarijanski hraniti te upoznati uravnoteženu, zdravu ishranu. Time se može vrlo dobro zaključiti da je promena utemeljena isključivo promeni ishrane.
Veg: Kada se već samom promenom ishrane mogu dobiti takvi rezultati, a međunarodna istraživanja ujedno potvrđuju vaša iskustva, možemo se zapitati zašto vegetarijanska ishrana i ishrana siromašna životinjskim proteinima nije obavezna u svim klinikama?
Dr med. Schneider: To je dobro pitanje. Zašto se u uobičajenim ustanovama daje mesna hrana, pitanje je koje se ne može obrazložiti medicinskim činjenicama. Zapravo, stanje je znanja takvo da pokazuje da bi osnovna ishrana u svakom slučaju morala biti vegetarijanska ishrana, posebno u bolnicama i klinikama. S obzirom na to da se danas zna da mesna hrana čini bolesnim, činjenica da se uprkos tom znanju nudi mesna ishrana, ona postaje gotovo napad – posebno kod dijabetesa, bolesti srca i krvnih sudova ili posle operacija. Zapravo, to baš i nije za razumeti. Jedno bi od objašnjenja moglo biti da je ponekad takvim novim saznanjima teško zameniti otprilike nekoliko stotina godina stare dogme i tradicije. Možda je to i zato što naklonost i navike još uvek imaju prednost pred zdravstvenom koristi.
Veg: Možemo li predmnijevati da će se kroz nekoliko godina takvo stanje promeniti i da će se ishrana u bolnicama prilagoditi aktuelnom naučnom položaju?
Dr med. Schneider: Nadajmo se. Ja bih u svakom slučaju podržao ovu viziju budućnosti jer bi to bila prednost kako za lekare, tako i za pacijente, pa i za ceo zdravstveni sistem. Svi bi od toga profitirali. Nemalo bi profitiralo i zdravstveno osiguranje. Uštedeli bismo milijarde već samom ponudom vegetarijanske ishrane kao osnovne ishrane u svim bolnicama. Profitirale bi, naravno, i životinje na koje mnogi pri jedenju mesa uopšte ne misle. S ušteđenim bismo im milijardama, kao ‘odštetu’, mogli napraviti velike biotope (prirodna staništa) i napokon ih tretirati kao ono što jesu, kao živa bića koja postoje uz nas na ovoj Zemlji.
Veg: Ne bi li isto tako bilo opravdano da, svojedobno, vegetarijanci plaćaju manje doprinose za zdravstveno osiguranje?
Dr med. Schneider: Ja bih pre to ovako rekao: ne-vegetarijanci bi trebali platiti dodatak. Ono što je bolje i zdravije bi trebala biti norma, a ne obrnuto. Kao što bi neko ko se bavi rizičnim sportom ili neko ko puši trebao platiti dodatak, tako bi i neko ko ulazi u jedan od najvećih svakodnevnih rizika, naime jedenje mesa, trebao platiti takav dodatak za rizik.
Veg: Čini se da se razglasi kako je HG Naturklinika na ovom području preuzela ulogu predhodnika i privlači mnoge ljude iz celog sveta. Iz kojih zemalja dolaze vaši pacijenti?
Dr med. Schneider: Dolaze iz pedesetak zemalja. Mnogo naših saradnika govori više jezika i mogu po potrebi prevoditi. Pacijenti dolaze iz cele Evrope, ali i iz Južne i Severne Amerike, Australije, arapskih zemalja, Indije, Rusije … dakle, sa svih kontinenata i iz svih narodnih grupa.
Veg: Nedavno je bivši slovenački predsednik Dr. Janez Drnovšek završio u medijima zbog jedne svoje izjave. Rekao je: ‘Promeni li čovek svoj život u pozitivnom smislu tako što reši svoje unutrašnje i spoljne konflikte u životu i u odnosu s okolinom, tako da živi u miru sa drugim ljudima, s prirodom i životinjama, tada može svoju bolest izbaciti iz svoje glave. Postaće telesno zdraviji ili zdrav, to je i moje iskustvo. Nadam se da će mnogi ljudi to shvatiti. ‘
Na to mu je upravo predsednik lekarske komore, Dr med. POREDOš odgovorio: ‘Gospodine Predsedniče, promena života na pozitivan stav prema sebi, prema drugim ljudima, prema životinjama i prirodi nije automatizam za telesno ozdravljenje čoveka, kao što vi tvrdite. Vaša izjava po meni nije dobra i pozivam sve ljude da umesto toga potpuno slede savet lekara. ‘Koji je vaš stav prema ovim citatima?
Dr med. Schneider: Naše iskustvo daje za pravo predsjedniku Slovenije. Mi uvek nanovo doživljavamo iskustva da mišljenje i ponašanje, svakodnevna rutina i životne prilike imaju veliki udeo u oboljenjima i prema tome su između ostalog odlučujuće za zdravlje i bolest. Promena životnog stava na pozitivan znači manje stresa, a to znači manje smetnji u imunitetu. Ove veze između psihe, životnog stava i imuniteta su više nego poznate i uobičajena su praksa. Bez promene u mišljenju i životnom stilu, nema ozdravljenja. To zna i školska medicina i zato mi iskreno nije sasvim jasna izjava ovog predsednika Zdravstvene komore.
U Nemačkoj se u svakom slučaju postupa tako da su koncepti rehabilitacije i lečenja bolesti sasvim određeni aktivnostima svakog pacijenta. Zašto se onda radi analiza rizičnih faktora? Na primer, kod dijabetesa se rade baš zato da bi se upravo te rizične faktore ugradilo i u sopstveno oblikovanje života. Kod bolesti se srca i krvnih sudova, kao i kod dijabetesa, zna da savladavanje stresa igra veliku ulogu. I to ne samo poslovni stres, već i ono nesvladano u privatnom području. Ovakve stvari pripadaju standardu medicine. Može biti da se predsednik Slovenije nešto određenije izrazio, ali to je, eto, njegovo iskustvo i samim time njegovo uverenje. Mislim da nemamo pravo nekome osporavati njegova iskustva.
Takvo iskustvo da promena životnog stila i razmišljanja ima velikog uticaja na ozdravljenje, kod nas je svakodnevica. U HG Naturklinici ne radimo bez razloga prema principu ‘Potpuno ozdravljenje za dušu i telo’, jer bez savladavanja konflikata u sopstvenom životu koji nas dovode do napetosti, straha i brige, ne možemo postati zdravi. Rešavanjem faktora stresa, zavisnosti i konflikata u životu, postajemo slobodniji, srećniji, zadovoljniji – i jednako tako zdraviji.
Veg: Puno vam hvala na razgovoru.
(Iz časopisa Vegetarisch genießen, broj 2/06)
Dr med. Arno Schneider, lekar u HG Naturklinici Michelrieth
(www.naturklinik.com / prijatelji-zivotinja.hr , atma)