Evo šta znače sve skraćenice i koje su ALARMANTNE! DETALJNO TUMAČENJE KRVNE SLIKE – OVU TABELU DOBIJETE POSLE VAĐENJA KRVI

Cilj laboratorijske analize krvne slike jeste dobijanje tačnog i pouzdanog nalaza koji će pokazati da li ima bilo kakvih fizioloških promena u organizmu.

Kada je reč o laboratorijskom ispitivanju krvi, ono podrazumeva dve vrste analiza: one koje su usmerene na ispitivanje vrste, broja, odnosa i izgleda ćelijskih elemenata krvi (krvna slika, hematološki parametri) i druge, kojima se proverava biohemijski sastav krvi i na osnovu toga ustanovljava rad ili stanje pojedinih organa i tkiva.

Bez obzira na to da li se bojite igle ili vađenja krvi, odlazak u laboratorij ipak je neophodan pri gotovo svakoj dijagnostici bolesti. Analize krvi jasno ukazuju na to da li je organizam zdrav, da li postoje upalni procesi, neka bolest, anemija, infekcija, stanja uhranjenosti organizma i izloženosti otrovnim materijama i slično.

Kompletna krvna slika uključuje broj eritrocita, leukocita i trombocita, eritrocitne konstante (MCV, MCH, MCHC, RDW), trombocitne konstante (MPV, PDW), diferencijalnu krvnu sliku (podvrste leukocita: neutrofili, eozinofili, bazofili, monociti, limfociti), hemoglobin i hematokrit.

Da se ne biste pitali šta predstavljaju nerazumljive skraćenice pored brojki na papiru koji vam je dao laborant, savetujemo vas da pažljivo pročitate ovaj tekst i naučite koje su referentne vrednosti kompletne krvne slike.

Značenje skraćenica

RBC- eritrociti (crvena krvna zrnca) prenose kiseonik iz pluća do ostalih delova tela;

WBC- leukociti (bela krvna zrnca) služe za obranu organizma od bakterija, virusa i gljivica;

PLT- trombociti (krvne pločice) učestvuju u stvaranju ugrušaka i zaustavljanja krvarenja;

Hb – koncentracija hemoglobina;

Hct – udeo krvnih stanica ili hematokrit u ukupnom volumenu krvi;

MCV – srednji volumen eritrocita;

MCHC – srednja koncentracija hemoglobina u eritrocitima;

RDW – širina distribucije eritrocita,sortiranje eritrocita po veličini;

MTV – prosečni srednji volumen trombocita.

Eritrociti

Eritrociti ili crvena krvna zrnca su krvne ćelije koje sadrže hemoglobin i učestvuju u prenosu kiseonika vezanog za hemoglobin iz pluća do drugih tkiva.

Normalne vrednosti – 3,86 x 1012/ l do 5,08 x 1012/l za ženu i od 4,34 x 1012/l do 5,72 x 1012/l za muškarce.

Snižene vrednosti su najčešće znak anemije ili gubitka krvi usled krvarenja. Povišene vrednosti mogu biti uzrokovane stanjima hemokoncentracije organizma, kod policitemija, ali i kod zdravih ljudi.

Leukociti

Leukociti ili bela krvna zrnca, stvaraju se ukoštanoj sržii štite organizam od infekcija. Učestvuju u imunom odgovoru. Postoji pet različitih vrsta belih krvnih zrnaca i sve one su deo odbrane organizma protiv najezde infektivnih i drugih štetnih materija.

Normalne vrednosti – 3.9 – 10×109/l

Povećan broj leukocita u organizmu znači neku bakterijsku infekciju. Smanjen broj leukocita označava virusno oboljenje, kod primene nekih lekova, kemoterapije, leukocitoza, u stresnim situacijama…

Hemoglobin

Hemoglobin predstavlja sastojak crvenih krvnih zrnaca. On prenosi kiseonik iz pluća u tkiva i ugljen dioksid iz tkiva nazad u pluća. Svakim udahom krv u plućima dobija kiseonik i zahvaljujući upravo hemoglobinu distribuira ga do svih tkiva i organa.

Normalna koncentracija – 110-180 g/I

Snižena koncentracija ukazuje na anemiju. Povećana koncentracija je u stanjima hemokoncentracije organizma i kod policitemija.

Hematokrit

Hematokrit predstavlja volumen eritrocita u jedinici pune krvi.

Normalne vrednosti – za žene 0.356 – 0.470 L/l i kod muškaraca 0.41 – 0.53 L/l

Povećane vrednosti hematokrita se viđaju kod dehidratacije i šoka. Hematokrit je smanjen u trudnoći, a smanjuje se i sa godinama života. Takođe je smanjen kod anemija, leukemija, povećane funkcije štitaste žlezde(hipertireoze), ciroze jetre, opekotina i infekcija.

Trombociti

Trombociti su ćelije koje učestvuju u koagulaciji (zgrušavanju) krvi.

Normalne vrednosti – 140-450 x 109/l

Višak trombocita izaziva pojačano zgrušavanje krvi i može da dovede do stvaranja krvnog ugruška u kardiovaskularnom sistemu. Manjak trombocita (trombocitopenija) izaziva sklonost krvarenju, trombociti su sniženi kod hemioterapija, malignih oboljenja, hepatitisa i slično.

Eritrocitne konstante

Eritrocitne konstante se izračunavaju iz broja eritrocita, koncentracije hemoglobina i hematokrita i daju informaciju o kvalitetu eritrocita.

MCV (mean cell volume) – veličina eritrocita – normalne vrednosti su od 81 – 99 fl;

MCH (mean cell hemoglobin) – prosečna količina hemoglobina u eritrocitu – normalne vrendosti su od 29-32.9 pg;

MCHC (mean cell hemoglobin concentration) – prosečna koncentracija hemoglobina u eritrocitu – normalne vrednosti su od 310 – 350 g/l;

RDW (red cell distribution width) – raspodela eritrocita po volumenu – normalne vrednosti su od 11,5-16,5 %

Sedimentacija eritrocita

Sedimentacija ne ulazi direktno u kontrolu krvne slike, ali se preporučuje i uglavnom obavlja pri hematološkim analizama jer ukazuje na moguće postojanje bolesti i prati se pri svim oboljenjima.

Ova vrednost predstavlja brzinu kojom se eritrociti talože na dno uspravno postavljene epruvete.

Normalna brzina sedimentacije eritrocita isključuje postojanje bolesti, dok je ubrzana indikator za dalja ispitivanja.

Normalne vrednosti – 2-12 mm/h

Sedimentacija je ubrzana kod upala, razaranja ćelija, trovanja, u trudnoći i posle porođaja, kod TBC, reumatskih bolesti… Usporena je kod novorođenčadi, policitemije, kongestivne srčane insuficijencije, alergijskih stanja, pojedinih vrsta anemija…

Biohemijski parametri krvi

Izgled seruma – normalan: bistar i svetložut;

Može biti slabolipemičan (slabozamućen), lipemičan (zamućen) i mlečno lipemičan (jako zamućen), što ukazuje na povećanu masnoću u krvi. Često do ovakvih rezultata dolazi jer se pacijent ne pridržava pravila da 12 sati pre davanja krvi ne uzima hranu. Serum može biti i crven zbog hemolize i ikteričan usled povećanih vrednosti bilirubina.

Glukoza – normalne vrednosti od 3,5-6,1 mmol/l

Povišene vrednosti se javljaju kod dijabetičara, a snižene kod hipoglikemije različitih uzroka.

Stanje bubrega

Urea – normalne vrednosti od 1,7-8,3 mmol/l

Kreatinin – normalne vrednosti za muškarce od 62-106; a za žene od 44-80 umol/l

Povišene vrednosti se javljaju kod bubrežnih oboljenja. Povećana urea, a normalan kreatinin može da bude i rezultat ishrane bogate proteinima.

Povišene vrednosti kreatinina mogu biti i posledica veće fizičke aktivnosti ili uzimanja steroida. Smanjene vrednosti se javljaju kod trudnica i žena uopšte.

Elektroliti

Natrijum – normalan: 139-154 mmol/l

Snižene vrednosti kod bubrežnih bolesnika

Kalijum – normalan: 3,8-5,3 mmol/l

Povišene vrednosti kod bubrežnih bolesnika.

Stanje zglobova

Mokraćna kiselina – normalne vrednosti za muškarce od 200-420; a za žene 140-340 umol/L

Povišene vrednosti se javljaju kod gihta (taloženja kristala mokraćne kiseline u zglobovima);

Snižena koncentracija nema dijagnostički značaj.

Masnoće u krvi

Holesterol – Preporučen < 5,2; Visok > 6,2 mmol/l

HDL holesterol (dobar) – Preporučen > 1,54; Nizak < 1,0 mmol/l

Dijagnostički značaj imaju snižene vrednosti HDL holesterola. U tom slučaju postoji povećan rizik nastanka kardiovaskularnih oboljenja. Što su veće vrednosti HDL holesterola, to je bolje, jer ovaj holesterol „čisti“ krvne sudove.

LDL holesterol (loš) – Preporučen < 2,6; Visok > 4,1 mmol/l

Povišene vrednosti obično su povezane sa nepravilnom ishranom i stresom. Tada se povećava rizik nastanka kardiovaskularnih bolesti, pre svih ateroskleroze.

Trigliceridi- Preporučen < 1,7; Visok > 2,3 mmol/l

Povišene vrednosti najčešće su znak nepoštovanja pravila da se ne uzima hrana 12 sati pre vađenja krvi. Snižene vrednosti nemaju dijagnostički značaj.

Stanje jetre

ALT – normalna vrednost od 8-41 IJ/I

Povišene vrednosti ukazuju na akutno oštećenje jetre, najčešće izazvano terapijom antibioticima, unosom gaziranih pića i slično

AST – normalna vrednost od 7-38 IJ/I

Povišene vrednosti ukazuju na značajno oštećenje jetre ili neka druga oboljenja (na primer neka mišićna oboljenja);

Gama GT – normalna vrednost za muškarce od 8-40; a za žene od 5-35IJ/I Povišene vrednosti se najčešće javljaju kod alkoholičara i znak suoštećenja jetre.

Bilirubin ukupni – Normalane vrednosti od 1,1-18,8 umol/l

Povišene vrednosti se javljaju kod oštećenja jetre i opstrukcije žučnih kanala. Snižene vrednosti nemaju dijagnostički značaj.

Kosti

Alkalna fosfataza -normalna vrednost za odrasle 0-270; deca do 810 IJ/I Jedan od oblika alkalne fosfataze učestvuje u izgradnji kostiju.

Povišene vrednosti mogu da ukazuju na povećanu razgradnju kostiju i na mogući razvoj osteoporoze. Kod dece u razvoju vrednost ovog parametra je povišena.

Pankreas

S-alfa amilaza -normalna: 28-100 IJ/I

U-alfa amilaza – normalna: – 0-450 IJ/I

Povišen nivo ukazuje na poremećaj u funkciji pankreasa.

Koštana srž

Gvožđe – normalno za muškarce od 10,6-28,3; za žene 6,6-26,0 umol/l

Zajedno sa hemoglobinom, eritrocitima i parametrima koji određuju morfologiju eritrocita (MCV, MCH i MCHC) pruža uvid u stanje koštane srži. Određivanje samo gvožđa nema nikakvog značaja za postavljanje dijagnoze anemije.

Ostali parametri krvi

Fibrinogen – normalan: 2-4 g/l To je nespecifičan parametar. Povećan je kod aktunih i hroničnih oboljenja, maligniteta, velikog broja bolesti, raznih upala itd. Snižene vrednosti nemaju dijagnostički značaj.

Proteini – normalni: 66-87 g/l

Snižene vrednosti su znak oštećena sintetske funkcije jetre, osim u trudnoći kada se snižene vrednosti često javljaju. Povišene vrednosti mogu da ukazuju na probleme s didfunkcijom bubrega.

(PT) – Protombinsko vreme – normalna: < 1,3 INR

PT se određuje pacijentima pre operacije kao i kod pacijenata koji su na antikoagulantnoj terapiji kada su očekivane vrednosti od 2,0-4,5 INR.

(Mediji)