Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Osećate se pomalo izgubljenima i žalosnima jer je na mestu šumice u kojoj ste se igrali kao mali sada trgovački centar?
Ili zato što je drvo pod kojim ste se prvi put poljubili „pregazila“ puteva? Svoje osječaje konačno možete pretočiti u jednu reč.
Svakih nekoliko meseci, u Okfordski rečnik dodaju se nove reči. Najnovije pridošice su tako reči poput „Hangri“ (bes zbog gladi) ili „manspreading“ (sedenje raširenih nogu).
U međuvremenu i struke stvaraju nove reči koje verovatno nikada neće dospeti u popularne rečnike, ali su itekako upotrebljavane.
Promene okoline zbog kojih gubimo svoje mesto
Tako je filozof Glenn Albrecht osmislio „solastalgiju“, spoj reči „solace“ (utjeha) i „nostalgia“ (nostalgija), a koristi se u okviru kliničke psihologije.
Opisuje osećaj žalosti ili zabrinutosti zbog prirodnih, ekoloških promena koje utiču na našu okolinu, objasnio je Albrecht.
Dok je radio na Univerzitetu u Njukaslu, mnogo ljudi mu se žalili zbog rudnika uglja i zagađenja koje se šire iz termoelektrane.
„Ljudi bi me molili da im pomognem u njihovim akcijama.
Prijetnjii njihovom identitetu i dobrobiti bila je očita. Solastalgija je ono što osećate kada mislite da je ugroženo vaše mesto zbog promena u prirodi „, rekao je filozof.
Ističe da je solastalgija povezana s nemirom kojeg osećamo u neprijateljskim okruženjima koje je osoba nemoćna promeniti.
Pesma jasno opisuje
Justin Lavson sa Univerziteta u Melburnu objašnjava solastalgiju pomoću pjesme No more valks in the vood kultnog benda The Eagles i smatra da ona može pomoći ljudima da ovo osete.
„Reč je o redefinisanju naših emotivnih reakcija kada se predjeli menjaju tokom našeg životnog veka“, istakao je Lavson.
Ove promene prirodnog okruženja mogu nastati prirodnim putem ili ljudskim delovanjem.
Gubi se deo identiteta
Solastalgija nije samo „puka“ reč. Sri Varshini, istaživač iz Australije, prati pojave solastalgije u zemljama u razvoju poput Indonezije, gde se ljudi često susreću sa prirodnim katastrofama poput erupcije vulkana, koje im odnesu domove, useve i stoku.
Taj neprestani strah života u opasnim područjima, vodi tome da se čovek ne može potpuno da stvori osećaj pripadnosti nekom mestu i identitet, a to može dovesti do depresije. Urbanizacija je dodatni deo promene nastale ljudskom „rukom“.
Ipak, uprkos značenju, čovek koji je osmislio solastalgiju ne očajava.
„Ja sam optimista i radim mnoge stvari kako bih preokrenuo nalet urbanizacije i razvoja koji će stvoriti nove klimatske promene i samim tim, još solastalgije“, zaključio je Albrecht.
Da li i vi nekada bili solastalgični? Ako niste sigurni, poslušajte prvo pesmu The Eaglesa, pa vam se možda javi…
Pogledajte video:
