Napokon znamo: OTKRIVENO KAKO TAČNO ŠEĆER „HRANI“ RAK I ČINI GA JOŠ SMRTONOSNIJIM
Iako već postoji dokazana veza između raka i šećera, naučnici nisu uspeli da shvate kako ona tačno izgleda – sve do sada.
Zahvaljujući devetogodišnjem istraživanju, naučnici su napokon napravili veliki pomak i otkrili kako tačno šećer „hrani“ rak i čini ga još smrtonosnijim.
Sve se svodi na mehanizam na koji ćelije raka metabolizuju šećer.
Skoro svim ćelijama u telu potrebna je energija, a do nje dolaze kroz šećere u hrani koju jedemo.
Ćelijama raka je takođe potreban šećer kako bi rasle. Međutim, njihov unos glukoze je znatno veći od unosa koji imaju zdrave ćelije, kao i brzina kojojm fermentišu glukozu u mlečnu kiselinu.
Ovo je poznato kao Varburgov efekat i naučnici smatraju da on može da ima veze sa naglim rastom taka. Međutim, teško je otkriti da li je Varburgov efekat simptom ili uzrok raka.
Istraživači su verovali da rast ćelija raka može da bude usporen tako što će im se uskratiti šećer, ali trenutno ne postoji metod kojim bi se ove ćelije „izgladnjivale“, a druge dobijale šećer.
Zato je biološki mehanizam iza povećane metabolizacije glukoze važan. U njemu se možda krije ključ izgladnjivanja ćelija raka i hranjenja svih ostalih.
„Naše istraživanje pokazalo je kako preterana konzumacija šećera kancerogenih ćelija dovodi do povećanog rasta i širenja raka. Ova veza između šećera i tumora može da ima razarajuće posledice“, tvrde istraživači.
Oni su posmatrali kvasac i uočili kako je degradacija šećrera povezana sa aktivacijom Ras proteina, koji stimulišu umnožavanje ćelija kvasca, ali i ćelija raka.
Drugim rečima, istraživači su otkrili da je kvasac koji je imao veliki nalet šečera doveo do preterane aktivacije Ras proteina, koji je potom dozvoljavao ćelijama raka da se razmnožavaju povećanom brzinom.
Ipak, oni ističu da naučno otkriće nije ista stvar kao i medicinsko i da su potrebna dalja istraživanja kak bi njihovi rezultati mogli da se iskoriste u borbi protiv raka.