NEPRIMETNI SIMPTOMI KOJI VODE KA SMRTI: Muškarci posle 45-e, suočite se sa RAKOM PROSTATE!

Ako se otrkije na vreme, stepen smrtnosti ipak postoji – oko 3 odsto.

Prostata je muška polna žlezda, veličine oraha, koja luči mlečnu tečnost i neke enzime, koji čuvaju spermije, omogućavajući oplođavanje jajnih stanica. Za sve to, potreban je testosteron. Međutim, posle 45. godine nastaju promene u genetskom zapisu prostate, pri čemu najčešće dolazi do karcinoma prostate.

Najčešća pojava u tim godinama je benigna hiperplazija prostate, tj. dobroćudno povećavanje koje obično zahvata srednje delove žlezde i za koje mnogi misle da se iz nje razvija karcinom, što zapravo nije istina.

Polovina obolelih u ranoj fazi nemaju smetnje, dok druga polovina ima simptome slične onima kod dobroćudnog povećanja prostate. Najčešći simptomi su često mokrenje noću, manji mlaz urina, peckanje i bol prilikom mokrenja. Zbog toga, rak prostate možete saznati samo ako redovno obavljate urološke preglede.

Rutinski pregled podrazumeva rektalnu palpaciju prostate (pipanje kroz debelo crevo), određivanje koncentracije specifičnog antigena u krvi (PSA), ultrazvuk prostate i mokraćnog kanala. Tokom pregleda mogu se otkriti i mali čvorići prečnika 4 do 5 mm, za koje se veruje da su maligni.

U slučaju ako vrednosti PSA ispadnu između 3.5 fo 15 ng/ml, što se smatra umerenim, nekada moglo bi insinuirati na benigne ili maligne promene. U tom slučaju, pacijent ide na dalje pretrage – čitološki ili histološki pregledi tkiva prostate, koji se uzimaju punkcijom ili biopsijom.

Statistike su pokazale da u među srpskom obolelom populacijom, bez vidljivih simptoma, rizik smrtnosti je oko 30 odsto, dok je kod uočljivih simptoma bolesti rizik oko 10 odsto. Mnogi ljudi proveravaju svoje genetske predispozicije, pa tako preventiraju i dijagnostifikuju mnoge zloćudne bolesti, među kojima je i rak prostate.