Jedna britanska studija je dokazala kako šafran uspešno poništava slabljenje vida kod starijih ljudi. Učesnici ovih istraživanja bili su penzioneri, starija populacija slabijeg vida. Njihov vid se znatno poboljšao nakon konzumiranja šafrana.
U moru lekovitog bilja, travki, mirisa i ukusa koje je Bog stvarajući planet stvorio za čoveka, ističe se šafran, začin kojega mnogi nazivaju kraljem svih začina. Njegova lekovita svojstva zapisana su u najranijim medicinskim knjigama sveta dok mnoga svedočanstva govore o njegovoj neverovatnoj lekovitosti.
Neki su njime sprečili širenje raka dok su neki jednostavno prestali nositi naočare a treći su pak svedočili o njegovim veoma snažnim antidepresijskim svojstvima. Sve u svemu sve se više govori, o Božjem leku, šafranu čija je lekovita zbilja, svakim danom sve popularnija.
Šafran (Crocus sativus) se nekada koristio kao lek protiv žutice, za lečenje kuge, velikih boginja i malih boginja. Upotrebljavao se i protiv bolova i grčeva, za smanjenje bolova u stomaku i bolesti bubrega, te predmenstrualnih tegoba.
Karotenoidi koji se mogu pronaći u šafranu imaju antikancerogena, antimutacijska i imunomodulatorska svojstva. Na ove osobine šafrana ukazuju istraživanja sprovedena u saradnji moderne medicine, a postoje i neke studije o farmakološkom delovanju na maligne tumore gde je život miševa koji su imali tumor produžen za više od 110%.
Ekstrakt metanola u šafranu u određenim koncentracijama neutrališe oksidacijsko delovanje slobodnih radikala i do 65%, što znači da šafran može djelojovati i kao antioksidans.
On se takođe koristi kao antidepresiv za blage i umerene depresije jer deluje na moždani serotonin (hormon sreće), slično kao i lek Prozac. Šafran se u kineskoj medicini tradicionalno koristi za poboljšanje cirkulacije krvi i lečenje modrica. Aktivni sastojak krocetina može takođe smanjiti nivo holesterola i triglicerida u telu i pomoći u lečenju ateroskleroze i artritisa.
Jedna britanska studija je dokazala kako šafran uspešno poništava slabljenje vida kod starijih ljudi. Učesnici ovih istraživanja bili su penzioneri, starija populacija slabijeg vida. Njihov vid se znatno poboljšao nakon konzumiranja šafrana.
Veruje se da šafran utiče na količinu masnoće u oku, što rezultira većom otpornošću stanica u oku. Koristi se i kao lek protiv oboljenja bubrega, reguliše varenje, otklanja glavobolje, migrene i vrtoglavice.
Efikasan je iu lečenju akni, bradavica i drugih kožnih tegoba. Ublažava grčeve, a može se koristiti i kao diuretik. Premda su istraživanja pokazala veliku lekovitost šafrana, preporučuje ga se uzimati samo u malim količinama – do 200 mg dnevno.
Osim kao začin, možete ga koristiti i kao čaj koji je u nekim zemljama veoma popularan. Dovoljno je uzeti nekoliko osušenih listića među prstima na šoljicu vruće vode. Takav čaj treba piti nekoliko puta dnevno da bi pokazao efikasnost. Pripisuje mu se antiseptičko i protivupalno delovanje.
Iz toga nije teško zaključiti kako šafran pomaže zaceljivanje spoljnih rana i unutrašnjih povreda sluzokože, naročito želuca. Stoga se preporučuje piti čaj dva puta dnevno kod čira na želucu i dvanaestniku. Ima onih koji tvrde da je čaj od šafrana dobar kod psorijaze i iritacijskog kolona.
Šafran je Božji lek koji je vekovima sa čovekom, pomaže mu i ‘diže ga iz mrtvih’. Danas u svetu razvijene farmacije, retko lek tražimo pod nebom, na livadi ili uz potok, iako je upravo to Božija apoteka darovana svakome od nas. Usudite se probati.