Home / ZDRAVLJE / Parkinsonova bolest, simptomi i lečenje…

Parkinsonova bolest, simptomi i lečenje…

Parkinsonova bolest se javlja u 1% populacije starije od 60 godina a učestalost bolesti raste sa starenjem stanovnika. Danas u svetu od nje boluje oku 2 miliona ljudi, a pretpostavlja se da bi se taj broj u narednih 30 godina mogao udvostručiti. Kod nas je registrovano oko 6 hiljada obolelih – nešt0 više muškaraca nego žena – no pretpostavka je da se stvaran broj zapravo kreće između 15 i 20 hiljada.

501- 1

Parkinsonova bolest jest bolest s poremećajima pokreta, nazvana po lekaru iz Londona Džejmsu Parkinsonu, koji je 1817. godine prvi opisao simptome bolesti. Poremećaji pokreta nastaju zbog smanjenja lučenja dopamina (tzv. Horrnon sreće), i to u delu mozga koji ima važnu ulogu u kontroli voljnih pokreta (bazalne ganglije).

U bazalnim ganglijima prisutan je manjak broja ćelija koje proizvode dopamin. Nažalost, uzrok propadanja tih ćelija nije još poznat. Kao posledica hemijskog deficita u delu mozga koji nadzire voljne pokrete javljaju se nevoljni pokreti.

Ponekad je prisutan tzv. višak pokreta poput tremora (drhtanja) koji se ne može kontrolisati, a ponekad ‘nedostatak pokreta’, odnosno otežano započinjanje pokreta i opšta ukočenost. Bolest se obično polagano razvija pa može proći i nekoliko meseci, čak i godina pre nego bolesnik ustanovi da ima tegoba.

Simptomi i lečenje

Jedan od prvih simptoma često je lagano podrhtavanje ruku ili prstiju, koja se polagano razvije u nevoljno ritmično podrhtavanje. Istovremeno, izvođenje kompliciranijeg pokreta postaje otežano uz ograničenja pokreta, a mišići su ukočeniji uz nespretne, rigidne pokrete.

Tri su glavna simptoma Parkinsonove bolesti: tremor (drhtanje), rigor (ukočenost mišića ruku, nogu i vrata) i usporenje pokreta. No, ne moraju istovremeno biti prisutna sva tri simptoma niti se oni javljaju jednakim intenzitetom. Važno je zapamtiti da drhtanje može biti različitog porekla te da nemaju svi bolesnici sa drhtanjem Parkinsonovu bolest.

Često je prisutna depresija, smetnje sna, mokrenja i stolice. Brzina napredovanja intenziteta simptoma i same bolesti različita je i zavisi o pojedincima. U nekih bolesnika čak i duže vreme bolest ne utiče na sposobnost obavljanja svakodnevnih aktivnosti. Važno je na vreme otkriti bolest te efikasno smanjivati i lečiti njene simptome.

Kako nema laboratorijskog testa ili RTG nalaza koji bi potvrdili Parkinsonovu bolest, za uspešno lečenje neophodno je kontaktirati lekara neurologa. Važno je naglasiti da bolest nije fatalna – postoje delotvorni lekovi.

Lečenje simptoma bolesti uspešno je posebno u ranom stadijumu bolesti, no ono ne zaustavlja napredovanje bolesti. Važna je rana dijagnoza, uzimanje specifičnih lekova, način ishrane i vežbanje.

Ishrana za obolele

Gubitak na težini je uobičajeni simptom Parkinsonove bolesti, jer bolesnici u pravilu imaju problema sa žvakanjem i gutanjem, pa je pogoršano i kvalitetno varenje hrane. Zbog pomanjkanja dopamina javlja se poremećaj mehanizma kontrole telesne težine i apetita.

Stoga ova bolest posebno zahteva pravilnu i uravnoteženu ishranu kako bi se postigla zadovoljavajući nivo energije i bolji učinak lekova. Za pravilnu ishranu važno je odabrati raznovrsne namirnice te tako zadovoljiti svakidašnje potrebe za unosom prehrambenih i zaštitnih materija. Najvažnije je stalno održavati poželjnu telesnu težinu.

Za zadovoljenje energijskih potreba potrebno je svakodnevno uzeti od 25 do 30 kcal po kilogramu telesne mase, a kod jačih simptoma i povećati unos energije zbog fizičkog napora. Bilo bi dobro smanjiti unos proteina za doručak i ručak (do 10 grama tokom dana), te ga povećati za večeru.

Preporučuje se da oko 55% dnevnog kalorijskog unosa čine ugljeni hidrati (uglavnom složeni: testenina, pirinač, hleb, krompir), 30% masti i 15% proteini. Da bi se hrana što lakše probavila, preporučuje se uzimanje seckane, mlevene ili gnječene hrane.

Drugi važan faktor je kiselost želuca – savetuje se umereno ili čak minimalno konzumiranje namirnica visoke kiselosti (narandžin sok, paradajza).

Čudotvorni bob

Ova je mahunarka je jedan od najboljih prirodnih biljnih izvora supstancije poznate pod nazivom L-dopa, prirodne preteče dopamina u mozgu. Ako vam mozak stvara manje dopamina, uzimanje L-dope vam zaista može pomoći. L-dopa predstavlja standardnu terapiju za Parkinsonovu bolest.

Još su zanimljivija poslednja otkrića koja pokazuju kako mladice boba sadrže deset puta više L-dope od ne proklijalog zrna. Ako želite bob dodati svojoj redovnoj ishrani, o tome svakako izvestite svog lekara i pojasnite mu razloge zašto to činite.

Naime, u većini slučajeva Parkinsonova bolest se u početku razvija sporo iu blagom obliku, tako da lekari obično ne propisuju L-dopu sve dok bolest ne uhvati maha. Čini se da bi konzumiranje većih količina boba upravo u tim ranim fazama moglo biti zaista korisno. Međutim, ako već pijete L-dopu u lekovima, nemojte jesti bob bez konsultacija sa lekarom.

Spomenimo i da za dobijanje fizioloških značajne količine L-dope iz boba, treba pojesti oko 400 grama boba ili 60 grama njegovih izdanaka.

Pored L-dope, bob (i ostale mahunarke) sadrži kolin i lecitin, a neka istraživanja sugerišu da i ovi sastojci mogu proizvesti pozitivne efekte u sprečavanju pojave Parkinsonove bolesti ili uticati na ublažavanje nekih njenih simptoma. Bogat je i biljnim vlaknima, koja preventivno deluju protiv zatvora, uobičajenog pratioca ove bolesti.

Narodna medicina

Bolesne udove više puta kupamo i razgibavam. Čuvajmo se duševnih stresova, jakih uzbuđenja, velikih fizičkih napora i nesreća, jer sve to može prouzrokovati pogoršanje bolesti. Lekovitim biljem tegobe takođe možemo olakšati.

Čaj koji dokazano štiti

Samo jedna šoljica crnog čaja na dan može smanjiti rizik obolevanja od Parkinsonove bolesti za čak 71%, tvrde istraživači koji su proučili više od 63 000crni čaj Kineza i Kineskinja. Oni koji su pili najmanje 23 šoljice crnog čaja na mesec imali su 71% manju verovatnoću da razviju neurološke probleme.

U istraživanju koje je objavljeno u časopisu ‘American Journal of Epidemiologi’ neobično je što se analiziraju efekti na zdravlje crnog čaja, koji uglavnom piju Britanci, a ne zelenog čaja, koji pružaju piju Kinezi.

Šta uzrokuje pozitivni učinak čaja nije poznato. Dr. Ann Valker, članica britanske savetodavne komisije za industrijsku proizvodnju čaja, ističe kako je za zaštitni efekat verovatno zaslužna antioksidantna aktivnost. Čak i jedna šoljica crnog čaja na dan može pomoći u smanjivanju rizika za Parkinsonovu bolest.

Check Also

PRVI ZNAK DA SE U VAŠEM TELU FORMIRA KRVNI UGRUŠAK KOJI MOŽE BITI SMRTONOSAN

Krvni ugrušci ili tromb mogu da budu izuzetno opasni po život, iz krvih puteva se …