TIHA EPIDEMIJA KOJA POGAĐA ŽENE: Ako se ne leči, može da dovede do neplodnosti!
Brojni štetni činioci mogu da je uzrokuju ali, seksualno prenosive infekcije, posebno hlamidija i gonoreja, su odgovorne za otprilike jednu trećinu do polovine poznatih slučajeva
Većina žena nikada nije čula za infekciju ženskih reproduktivnih organa, ali reč je o stanju koje uzrokuje hroničan bol i neplodnost. Može da utiče na matericu, jajnike i jajovode.
Ako se ne leči, posledice mogu da budu katastrofalne. Često je zovu “tihom epidemijom“, jer može da ima blage simptome ili da bude bez njih i često ih ne prepoznaju ni pacijentkinje ni njihovi doktori. A da stvar bude gora, kašnjenje u dijagnozi izlaže ženu većem riziku od komplikacija.
Kako se dobija?
Infekcija ženskih reproduktivnih organa dobija se od infekcije koja dolazi iz vagine pa inficira matericu, jajovode i druge reproduktivne organe. Brojni štetni činioci mogu da je uzrokuju ali, seksualno prenosive infekcije, posebno hlamidija i gonoreja, su odgovorne za otprilike jednu trećinu do polovine poznatih slučajeva.
Koji su simptomi?
Ponekad ih nema. Kada ih ima, mogu da uključe: bol u donjem delu abdomena ili karlice, obilno menstrualno krvarenje, čudan vaginalni sekret, groznicu, bolove tokom seksualnog odnosa i bolno uriniranje ili uriniranje više puta no obično.
Pravovremeni tretman infekcija hlamidijom i gonorejom je ključan za prevenciju infekcije ženskih reproduktivnih organa.
Mogu da je uzrokuju i druge infekcije, uključujući i jako povećan broj normalnih vaginalnih bakterija. Iako se ova infekcija može lečiti antibioticima, ožiljci koje ona može da nanese reproduktivnim organima, ne mogu da se izleče.
Čest problem je i kada se na jajovodima stvore ožiljci. Ovo može da vodi do neplodnosti jajovoda, stanja kada su jajovodi blokirani ili oštećeni, kod osam do 40 posto žena (posle tri ili više ponavljanja).
Ektopijska trudnoća se događa kod otprilike devet odsto žena sa ovom infekcijom, a oko 18 odsto iskusi hronični bol u karlici.
Emotivni ožiljci
Ova infekcija je stresno iskustvo za većinu žena, a njih najviše brine da li će imati potomstvo. Neke idu toliko daleko da veruju da neće biti sposobne za tradicionalnu ulogu “normalne” žene i majke. Bolest negativno utiče na nivo intimnosti i emotivnu bliskost žena sa partnerima. Skoro sve žene osećaju da njihova dijagnoza negativno utiče na seksualni aspekt njihove veze. Mnoge imaju bolove ili osećaju nelagodu tokom seksa, što izaziva nervozu i vodi do toga da se upuštaju manje u seks.
Procenjuje se da se u bolnicama, svake godine, leči oko 10.000 pacijentkinja zbog infekcije reproduktivnih organa. A 10 do 30 puta više od tog broja ne leči se u tim ustanovama.
Brojke pokazuju da su pacijenti kojima se najčešće dijagnostikuje hlamidija oni od 15 do 24 godine.
Kako se dijagnostikuje?
Najbolja metoda dijagnostike je laparoskopska hirurgija, koja koristi kameru da ispita unutrašnjost karlice. Ali, cena postupka i ograničena dostupnost pokazuju da nije opravdana da se koristi kod žena koje imaju blage simptome.
Istraživanja pokazuju da kod velikog broja žena nije odmah pogođena dijagnoza ili su one bile neadekvatno lečene.
Žene često sa zakašnjenjem traže pomoć. Većina žena imala je simptome duže od četiri nedelje pre no što su potražile medicinsku pomoć. Nekoliko pacijentkinja je priznalo da su imale simptome šest meseci pre nego što su otišle kod lekara.
(Telegraf.rs /dailymail.co.uk)