Home / ZDRAVLJE / URINOTERAPIJA– PRASTARA TEHNIKA LEČENJA VLASTITIM URINOM: BUĐENJE UNUTRAŠNJEG ISCELITELJA!

URINOTERAPIJA– PRASTARA TEHNIKA LEČENJA VLASTITIM URINOM: BUĐENJE UNUTRAŠNJEG ISCELITELJA!

Prastara tehnika lečenja urinom ponovo je oživela, a njene bezbrojne zdravstvene prednosti istražuju se od strane naučnika, zdravstvenih radnika i drugih.

501BUĐENJE UNUTRAŠNJEG ISCELITELJA

Živimo u jednoj magičnoj eri: sve oko nas, na svim nivoima; svedoci smo spajanja Istoka i Zapada, antičkog i modernog, našeg duhovnog nasleđa i nauke. Sretni smo što živimo u ova uzbudljiva vremena, i što smo u stanju da gledamo sa strahopoštovanjem kako se život otkriva upravo pred našim očima.

Moderna naučna istraživanja danas nam otkrivaju da se prastare duhovne istine potvrđuju najnovijim otkrićima na polju kvantne fizike i metoda lečenja uz pomoć vibracija.

Jedna od tih moćnih metoda lečenja, koja je i dan danas u procvatu, je Shivambu Shastra, koja je poštovana hiljadama godina kao „Majka Aiurvedic-ne Medicine“ a široko poznata kao „Terapija vlastiti urin“. Shivambu bukvalno znači „Šivina Voda“.

Ta „metoda korišćenja urina za podmlađivanje“ opisana je u Shivambu Kalpa Vidhi, delu dokumenta po imenu Damar Tantra, koji je star preko 5000 godina i koji povezuje tu praksu sa Vedama, svetim Hindu spisima. Terapija sopstvenim urinom se smatra jednom od božanskih manifestacija kosmičke inteligencije i kao takva ona se koristi od strane indijskih jogija za oslobađanje kundalini energije.

Postoji nešto što je stvarno ezoterično u vezi urina. On se smatra jednom natprirodnom i živom hranom, zato što je on sporedni produkt krvi i što u sebi sadrži „životnu silu“ ili pranu. Korišćenje urina kao terapeutskog sredstva odražava nam jednog „unutrašnjeg iscelitelja“ koji radi kako na jednom mehaničkom nivou tako i na energetskom.

To podrazumeva da urin, kao jedna holografska supstanca, ima sposobnost da utiče na svaki nivo bića – od fizičkog, preko elektromagnetnog polja emocija i uma, pa sve do gornjih, suptilnijih vibracija čovekove duše.

Urin se smatra neprocenjivim izvorom hrane i isceljenja koji je možda previše kontroverzan ili nedovoljno finansijski zahvalan da bi se spominjao ili preporučivao od strane klasične medicine. Urin jedne osobe, kao jedna vrsta žive hrane, sadrži u sebi elemente koji su specifični za sopstveno telo te osobe.

Telo čoveka neprestano proizvodi jednu veliku količinu raznih antitela, hormona, encima i drugih prirodnih supstanci kako bi regulisalo i kontrolisalo svoje funkcije i izlazilo na kraj sa svim onim što mu narušava ravnotežu i čega mi većinom nismo svesni.

Klinička istraživanja su potvrdila da hiljade važnih telesnih supstanci i hranljivih materija koje završavaju u urinu odražavaju individualno funkcionisanje tela određene osobe. Kada se ove supstance ponovo iskoriste, one se ponašaju kao prirodne vakcine, antibiotici i antikancerogeni agensi; isto tako, one uspostavljaju hormonalnu ravnotežu i deluju protiv raznih alergija.

Odatle se sve ove informacije, koje urin u sebi sadrži, ne mogu duplirati ili uzimati iz nekih drugih izvora. Isto kao što ni priroda ne stvara dva čoveka koji su potpuno isti, tako u svetu ne postoje ni dva uzorka urina koji sadrže identične komponente.

Sterilni SPOREDNI-PRODUKT filtracije KRVI

Urin nije nikakva prljava otrovna supstanca koja je odbačena od strane tela. Urin je sporedni produkt koji nastaje procesom filtracije krvi a ne otpadni produkt te filtracije. U medicini se on naziva „ultrafiltrat plazme“.

To je jedan pročišćeni derivat same krvi, koji je napravljen od strane bubrega, čija primarna funkcija nije ekskrecija, nego regulacija svih elemenata i njihovih koncentracija u krvi. Urin se može porediti sa ostacima od ručka, i ta metafora nam može pomoći da razumemo zašto naše telo izbacuje iz sebe elemente koji su bitni za naše zdravlje i blagostanje.

Krv, ispunjena hranljivim materijama, prolazi kroz jetru gde se iz nje odstranjuju toksini, koji se onda eliminišu iz tela kao čvrsti otpadni materijal.

Na kraju se takva pročišćena „čista“ krv podvrgava 1 procesu filtracije u bubrezima, gde se suvišna voda, soli, vitamini, minerali, encimi, antitela, urea, mokraćna kiselina i drugi elementi, koji u tom momentu nisu potrebni telu, skupljaju u obliku 1 prečišćene, sterilne vodene rastvore, što predstavlja urin.

 Bubrezi imaju zadatak da održavaju u krvi ravnotežu raznih elemenata. Tako se mnogi važni elementi iz krvi ne filtriraju napolje iz nje zato što su oni otrovni ili štetni za telo, nego jednostavno zato što telu, u to određeno vreme, nije potrebna neka njihova određena koncentracija.

Upravo ta regulativna funkcija bubrega nam i omogućava da, u bilo koje vreme, jedemo i pijemo više nego što je to našem telu potrebno.

BIOHEMIJSKE komponente

501

Procjenjuje se da urin sadrži u sebi hiljade biohemijskih supstanci, međutim, samo 200 njih je do sada proučeno. On predstavlja jednu ogromnu riznicu važnih hranljivih materija, encima, hormona, prirodnih antitela i drugih imunoloških odbrambenih agenasa, koji su od kritičnog značaja.

Neke od tih komponenti koje je vredno pomenuti su: alantoin (nalazimo ga iu biljkama gavez i aloe vera, – pomaže kod opekotina od sunca); amino kiselina kreatinin; DHEA hormon (za kojeg je naučno dokazano da deluje protiv starenja, protiv raka i protiv debljanja); melatonin (poznat po svojom umirujućem dejstvu na fizičko telo i na pojačanje imuniteta); i seksualni hormoni kao što su testosteron, androgen i estrogen.

Kada uzmemo u obzir sve ove sastojke urina, onda možemo lakše razumeti i njegovo antibakterijsko, antivirusno, antigljivično, antikancerogeno, antikonvulzivno i antispazmičko dejstvo.

KORISNA DEJSTVA I PRIMENA

Bilo šta što se nalazilo u krvi, ne može da bude štetno za osobu iz čije krvi to potiće. Osim toga, kada se proguta, urin ne ide direktno u cirkulaciju nego putuje kroz digestivni sistem gde se njegovi sastojci sortirani. Oni od njih koji su korisni, koriste se ponovo, dok se drugi odbacuju u obliku čvrstog otpada.

Kada se nivo toksina u krvi poveća, to stimuliše creva i limfatično sistem da se „isperu,“ kako bi eliminisali zaostali otpadni materijal koji se nakupio u debelom crevu. Količina toksina koja se može naći u urinu svake osobe je u vezi sa količinom ekskrementa koji se zadržava u debelom crevu.

Tako ovi toksini, koji su zastupljeni u neznatnim količinama u urinu, stimulišu reakciju pročišćavanja kod svakog čoveka, vakcinišu i štite telo od bolesti.

Naučni radovi sprovedeni na ureji, koja se smatra jednom otrovnom organskom materijom u urinu, pokazali su da se ona pretvara u esencijalne amino kiseline kada se reciklira ingestijom, te tako pomaže našem telu u metabolizmu belančevina.

Za ureju je takođe dokazano da je ona jedan veoma delotvoran antibakterijski i antiviralni agens, jedan od najboljih prirodnih diuretika i najdelotvornije sredsvo za održavanje vlažnosti kože, koje je ikada pronađeno. Ureja povećava sposobnost kože za vezanje vode uz pomoć otvaranja njenih slojeva koji služe za vezanje vodonika i tako privlači vlagu do njenih dehidriranih ćelija.

Kao prirodni diuretik (pospešuje izlučivanje vode iz organizma), ona je nenadmašna, te se često propisuje kod slučajeva edema ili nateklina, glaukoma, epilepsije i meningitisa, kako bi smanjila pritisak na mozak ili kičmenu moždinu.

Ureja je kao medicinsko sredstvo takođe odobrena od strane FDA (Zavod za zaštitu zdravlja u USA), a njena značajna i sveobuhvatna antineoplastična svojstva koriste se u sklopu antikancerogenih lekova i terapije.

Čak i mokraćne kiseline (uric acid), koja se normalno smatra otpadnim produktom koji izaziva giht, ima izvanredne lekovite osobine, kao što su sprečavanje raka i starenja, uz pomoć uništavanja slobodnih radikala.

Urokinaza, jedan encim koji se takođe nalazi u urinu, koristi se u lekovitom obliku za rastvaranje krvnih ugrušaka i naširoko se koristi za deblokiranje srčanih arterija kod žtava infarkta.

Jedna od najvećih svetskih kompanija koja proizvodi sredstva za lečenje neplodnosti, koristi hormone iz čovekovog urina koji pospešuju ovulaciju, za pravljenje leka po imenu Pergonal, na osnovu kojeg je samo u 1992.g. napravila profit od 855 miliona dolara.

Još neki od primera komercijalnog korišćenja urina i uree, danas uključuju: Murine – kapi za uši; Ureaphil, diuretik napravljen od ureje; Urofollotropin, ekskrakt iz urina na lečenje neplodnosti; Ureacin, krema za kožna oboljenja na bazi uree; Amino-Cerv, krema za tretman cerviksa materice, na bazi uree; Premarin, ekstrakt estrogena iz urina, koristi se za lečenje čireva, opekotina, inficiranih rana itd.

Suptilna NAUKA

Većina onih koji se bave terapijom urinom nikada nisu potražili neko naučno objašnjenje zašto ili kako ovo funkcioniše; njihova vlastita iskustva su im bila više nego dovoljna. Međutim, kako interes moderne medicine u efikasne tehnike lečenja Shivambu Shastra raste, sve više naučnih istraživanja se sprovodi i mnogo toga se otkriva što naučno potkrepljuje bogatu istoriju lečenja ovom vrstom terapije.

Ajurveda smatra da je uzrok bolesti narušavanje unutrašnje metaboličke ravnoteže, koja se manifestuje u pet elemenata – eter, vazduh, vatra, voda i zemlja, kod svake individue. Da bi se zdravlje povratilo, potrebo je uspostaviti ponovnu ravnotežu metabolizma. Tako se i ovih pet elemenata mora dovesti u tačku ekvilibrijuma.

Naučno gledajući, čovek može uzeti u obzir da je terapija sopstvenim urinom samo jedno proširenje metoda Jenner-a i Pasteur-a, u smislu auto-inokulacije ili samo-vakcinacije.

Određene telesne supstance koje su odstranjene iz tela, od kojih su neke proizvedene kao rezultat narušene ravnoteže, ponovo se unose u organizam u malim količinama gde bivaju re-apsorbovane u krv, preko creva ili kože. To daje imunom sistemu sve informacije koje su mu potrebne, kao priliku da pravilno reaguje i ostvari homeostazu.

Coen van der Kruna, u svojoj knjizi The Golden Fountain, tvrdi da je takozvana „teorija transmutacije“ mehanizam na kome počiva Shivambu Shastra. Prema toj teoriji telo je u stanju da, prilikom energetske izmene, izazove tzv.

„Kratki-spoj“ u sistemu uz pomoć ingestije svojih sopstvenih, izlučenih telesnih tečnosti, kako bi stimulisanjem unutrašnjih transmutacionih sila izazvalo telesnu transformaciju nekorisnih supstanci u korisne. Van der Kruna pretpostavlja da se terapijom sopstvenim urinom verovatno može restruktuirati i oštećena DNA, pogotovo ako neko koristi urin i istovremeno posti.

Dr Johann Abele, izražava to ovako:

… Postavlja se pitanje da li urin možemo smatrati nekom vrstom tečnog holograma. U momentu kada telo postane svesno prisustva urina na neki nekonvencionalan način (kao kod slučaja da ga ubacimo u telo uz pomoć intramuskularne injekcije ili ingestijom), ceo organizam izvrši jednu analizu i nakon toga izvrši određene korekcije na svom mehanizmu regulacije …

Jedan važan aspekt ove teorije je koncept tzv. „Strukturirane vode“. I telo i urin se uglavnom sastoje od vode, u raznim nivoima njene molekularne organizacije. Što su više molekule vode organizovanije, to i encimi koji su odgovorni za varenje, apsorpiciju i transmutaciju, efikasnije obavljaju svoj posao.

Dokazano je da molekuli vode postaju mnogo organizovanije u biološkim sistemima kada se izlože dejstvu sunca ili kada se nalaze u bliskom kontaktu sa kristalima. Telo je receptor ili prijemnik za sunčevu svetlost i ono u sebi sadrži veliku količinu čvrstih ili tečnih kristalinskih supstanci; telesne tečnosti stvarno same obrazuju tečne kristale.

Urin je sam posebi supstanca slična kristalu koja u sebi sadrži veliku količinu strukturirane vode, te kad se ponovo unese u organizam on pospešuje dejstvo encima i povećava Rastvorljivost minerala, što popravlja zdravlje organizma i povećava njegove energetske rezerve.

Gledajući na urin kao na jedan tečni kristal, možemo reći da on u sebi sadrži vibracije koje se nalaze u potpunoj harmoniji sa vibracijama tela iz kojeg potiče. Urin re-ingestijom može da preda telu veoma važne vibracione informacije koje su mu potrebne za dve stvari: prvo, za održavanje postojeće zdrave telesne rezonancije, i drugo, za suprostavljanje vibracijama bolesti ili stresa; ili bilo kojoj drugoj nezdravoj rezonanci tela. Na primer, disharmonični zvuci mogu neutralisati upotrebom istih zvukova.

Vibraciona struktura tela igra jednu veoma važnu ulogu u procesu transmutacije. Na primer, rezonantno polje 1 kristala može da podstakne neku belančevinu da se ona promeni u drugi oblik koji je mnogo korisniji telu ili da se telo lakše adaptira na nju. Ovo se može nazvati „modernom alhemijom“, i to odgovara principima homeopatije.

Homeopatija (Homoeopathi) podrazumeva metodu lečenja koja je klinički bazirana na tzv. „Zakonu sličnih“, gde se koriste medicinski aktivne supstance u zanemarljivo malim dozama i nikad u svojoj punoj jačini, gde se delotvorna supstanca prethodno podvrgava 1 procesu rastvaranja.

Kada se u telo unese to homeopatično lekovito sredstvo, ono se stimuliše na određene radnje ne zbog zbog fizičkih ili hemijskih svojstava te supstance, nego usled njene energetske prirode koju telo prima u smislu novih vibratornih informacija. (…)

Zdravstvene tegobe KOJE indicira SAMO-TERAPIJU

Da počnemo sa, Dr Beatrice Bartnett [autor knjige Urine Therapi – It Mai Save Iour Life, (Urinoterapija – To vam može spasiti život)] koja predlaže da se počne sa jednom molitvom kojom treba da se zahvalimo našem telu što nam je obezbedilo ovaj božanski eliksir. Urin treba piti polako, dobrovoljno i sa zadovoljstvom!

To nije toliko lako uzimajući u obzir da većina ljudi koji počnu piti urin nalaze njegov ukus previše kiselim, gorkim i vrlo oštrog mirisa. Čak iu slučaju kad je urin razblažen sa vodom neki mogu da osete mučninu, da dobiju glavobolju ili neke druge jače reakcije, pre nego što se naviknu na to i počnu da primećuju prve rezultate.

Martha Christi [autor knjige: Iour Ovn Perfect Medicine (Vaša Lična Perfektna Medicina)] sugeriše da ne treba piti enormne količine vode kako bi se isprali bubrezi, pošto to previše razblažuje urin i njegova lekovita svojstva.

Dobro bi bilo da se čovek seti da je njegov urin uzorak onoga što teče kroz vene njegovog tela, i da osećaj odvratnosti pre treba koristiti upravo kao motivaciju za popravljanje unutrašnjeg stanja, nego kao opravdanje za nekorišćenje ove čudotvorne terapije u cilju ozdravljenja.

Urin je u svojoj suštini manje toksičan i zdraviji od većine hrane i napitaka koje unosimo u svoj organizam, koji nekim čudom još uvek uspeva da preradi tu „Đanko-hranu“ i napitke, i na kraju još da napravi od njih jedan dragocen, lekoviti napitak . Međutim, koliko bi naš urin bio delotvorniji za medicinske i druge svrhe, kad bi taj urin bio produkt jednog tela hranjenog zdravom i prirodnom hranom?

Pijući urin čovek počinje ozbiljnije razmišljati io onome što on normalno jede. Pošto se tu radi o jednom sporednom produktu krvi, onda je logično da – što je naša krv čistija, utoliko će i naš urin biti zdraviji. Međutim, čak i urin koji je nastao iz relativno nezdrave krvi, u sebi sadrži dragocene imunološke faktore koji nam popravljaju zdravlje ukoliko ih ponovo unesemo u sebe.

Blagotvorno dejstvo urina u prečišćavanju krvi može se primetiti uz pomoć promene njegovog ukusa i boje; što se više reciklira, tako on postaje čistiji i bistriji. Ukoliko neko ima poteškoća kod uriniranja (neki tvrde da je slab mlaz – znak nedostatka životne energije) onda će ova praksa vremenom pojačati i mlaz urina za vreme uriniranja, što ujedno podrazumeva i povećanje životne energije.

Međutim, ukoliko stalno unosimo toksične supstance u svoje telo, to može neutralisati blagotvorne efekte terapije sopstvenim urinom. Stoga se preporučuje da oni koji otpočnu sa terapijom, prethodno ostave duvan kao i da smanje na najmanju moguću meru konzumiranje hladnih i obojenih napitaka, začina, hrane pećene na ulju, „brze hrane“ („junk foods“), prerađene hrane i šećera.

Iznad svega, bitno je da se izbegava alkohol, meso, kafa i tzv. „Rekreativne droge“. Preporučuje se dijeta sa korišćenjem što je manje moguće soli i proteina.

Kao i sa svim drugim prirodnim terapijama, sa ovim tretmanom se ne mora prestajati nakon povlačenja simptoma određene bolesti. U nešto suptilnije efekte ove terapije ubraja se i to što se čovek počinje osećati jačim, fizički i emocionalno opuštenijim, samopouzdanijim i srećnijim.

METODE samoterapije

Srednji mlaz sveže, tople, jutarnje mokraće je najpotentniji. Njega možemo pomešati sa sveže iscjeđenim sokom od narandže, iako je u suštini najbolje da se urin ne meša ni sa kakvom hranom ili napicima. Urin treba uzeti jedan sat pre ili sat posle obroka.

Oralne kapi svežeg urina mogu se staviti direktno ispod jezika. Preporučuje se da se prvog dana počne sa 1-5 kapi sveže jutarnje mokraće, pa da se drugog dana doza poveća na 5 – 10 kapi, a trećeg dana, isto toliko ujutro i naveče, pre odlaska u krevet. Kada se čovek navikne, onda on postepeno može da povećava dozu sve do količine za koju smatra da postiže zadovoljavajuće rezultate; tako ta doza može da dostigne i jednu punu čašu!

Sopstvena mokraća se može koristiti iu obliku kapi za oči i uši, kao i kod kupanja u kadi. Kapi za nos mogu pomoći kod prečišćavanja nozdrva i oslobađanja od mukoznog iscetka. Grguljanja mokraće pomaže kod upale grla, a inhalacijom se mogu odstraniti smetnje kod sinusa i respiratorni poremećaji. Kada se proguta, urin ima laksativno i diuretično dejstvo, tako da pročišćava digestivni trakt.

Dr John Armstrong (autor knjige The Vater of Life) naglašava i prednosti masaže urinom. On tvrdi da se dejstvo ostvaruje mnogo brže kod onih koji se kupaju ili masiraju svojom vlastitom mokraćom. On to preporučuje kod ozbiljnijih oboljenja, jer se urin apsorbuje kroz kožu a belančevine koje se nalaze u njemu na taj način izbegavaju kontakt sa želudačnim sokovima, koji mogu smanjiti njihovu delotvornost.

Na taj način, urin takođe deluje kao izvanredno kozmetičko sredstvo za hidrataciju kože i isceljivanje raznih oštećenja na njoj. Za ovaj vid upotrebe, navodno je najbolje koristiti mokraću staru 4-8 dana. Miris amonijaka u staroj mokraći nije toksičan nego čak blagotvoran kad se koristi lokalno na koži.

Često postavljana pitanja

Može li žena da pije svoju mokraću za vreme menstruacije?

Da, iako su uretra i vagina dva zasebna organa, u menstrualnoj tečnosti ne postoji ništa što može nekome naškoditi čak i ukoliko dođe do njenog mešanja sa mokraćom.

Može li čovek da pije svoj urin kada uzima neke lekove?

Odgovor je ukratko – ne, zato što postoji (mala) mogućnost prekoračenja doze određenog leka recikliranjem onog njegovog dela koji biva izlučen uz pomoć mokraće. Međutim, hormoni, vitamini i minerali se mogu slobodno uzimati za vreme terapije sopstvenim urinom.

U kojim slučajevima se Shivambu Shastra može koristiti?

S obzirom da se ona smatra kao istinska „panacea“, za Shivambu Shastra se može reći da je delotvorna kod preko 175 zdravstvenih poremećaja. Diagnoza tu ne igra toliko značajnu ulogu s obzirom da čovekov uzorak mokraće perfektno predstavlja njegovo zdravstveno stanje.

Urin se može lokalno utrljavati kod većine hroničnih zdravstvenih poremećaja na koži, kao što su akne, ekcem, psorijaza, gljivične infekcije, rane, ujedi insekata, opekotine, pa čak i gangrena.

Interno, za ovu terapiju se smatra da je delotvorna kod lečenja AIDS-a (pošto se antitela HIV-a nalaze u urinu) kao i kod raka, sindroma hroničnog zamora (chronic fatigue sindrome), anemije, svih vrsta bolesti urinarnog trakta, prehlade i gripa, kandide, dijabetesa, probavnih poremećaja, žutice itd.

Naučno je dokazano da je terapija vlastitom mokraćom delotvorna kod infekcije polio virusom i kod tuberkuloze. Isto tako, neki doktori leče imunološke bolesti kao što su psorijaza, karcinom bazalnih ćelija i astma, inramuskularnim ubrizgavanjem urina.

Zašto u nekim slučajevima terapija urina nema nikakvog efekta?

U nekim slučajeva postoji jedan hronični nedostatak jednog ili više minerala u organizmu čoveka iu takvim slučajevima ti minerali nisu zastupljeni ni u njegovoj mokraći; u tim slučajevima čak i ako se generalno stanje kod tih osoba može popraviti, dešava se da jedan određeni problem ostaje i dalje isti.

Na primer, čovek koji pati od dijabetesa će možda morati da uzima hrom kako bi pospešio korišćenje šećera od strane ćelija, a vanadijum za pospešenje stvaranja insulina. Takva jedna potporna terapija može da bude potrebna da bi se izlečio dijabetes ili bilo koji drugi problem u vezi šećera u krvi, koji se ne može rešiti samom terapijom uz pomoć vlastitog urina.

ZLATNA BUDUĆNOST

Iako je mnogo pažnje usmereno na mnoge od elementa urina kao i njihovom medicinskom korišćenju, još uvek nije sprovedeno jedno sveobuhvatno istraživanje urina, kao jedne celine koja se može terapeutski aplicirati.

Više od 600 naučnika, od kojih mnogi veruju da se čovekovim urinom može tretirati sve, od ćelavosti pa do raka i AIDS-a, sastali su se u februaru 1996.g. u mestu Goa, u Indiji, na Prvoj Svetskoj Konferenciji o Auto-Urinarnoj Terapiji. Druga Svetska Konferencija o Auto-Urinarnoj Terapiji održana je u Nemačkoj 1998.g.

Ovo su sigurno znakovi da Shivambu Shastra počinje da cveta u celom svetu, da su ljudi spremni da preuzmu odgovornost za svoje sopstveno zdravlje i da su spremni da prevaziđu svoje vlastite predrasude, otvarajući svoju svest za prastare duhovne istine.

U ovim vremenima, kada se trudimo da pronađemo načine za lečenje na jednom dubljem nivou, od veoma velike važnosti je da uzmemo u obzir Šivambu sastri i prihvatimo je kao jednu dokazanu i duboko efikasnu metodu za postizanje zdravlja na nivou našeg tela, uma i duha.

izvor: galaksija.com

Check Also

OVO MORATE PROČITATI JER U VAMA JE UGRAĐENA BAR JEDNA TOKSIČNA BOMBA- I RAZMISLITE ŠTA DALJE!

Interesantna napomena je da su se tumori, u većini slučajeva, pojavljivali sa iste strane tela …