Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Suočena sa stalnim optužbama da vrši sajber napade i pretnjama članica NATO-a da će na njih oštrije odgovoriti, Rusija se sprema i za mogućnost da jednog dana bude isključena sa interneta.
Do 1. aprila, kada Duma glasa o nacrtu zakona koji predviđa veću nezavisnost ruskog interneta, planirano je da se sprovede kratko probno isključenje sa globalne mreže.
Cilj je da se ustanovi mogu li ruski provajderi, kako im predloženi zakon nalaže, da održe lokalnu mrežu u slučaju sajber napada ili ako strane sile po kazni izoluju zemlju.
Pošto dosad nijedna zemlja nije namerno isključena sa interneta, a i sama procedura bi bila komplikovana, kritičari upozoravaju da je krajnji cilj puna kontrola nad ruskim internetom, odnosno da Moskva polako pravi cenzorski zid po uzoru na kineski.
Prema pisanju ruskih medija, provajderi podržavaju ciljeve predloženog zakona, ali se ne slažu oko toga kako treba sprovesti probno isključenje i smatraju da će ono izazvati velike poremećaje u ruskom internet saobraćaju, navodi ZDNet.
Ovaj tehnološki portal podseća da ruska vlada godinama radi na projektu osamostaljivanja domaćeg interneta od globalne mreže, koju je Vladimir Putin 2014. opisao kao „projekat CIA”.
Ruski zvaničnici su 2017. saopštili da planiraju da se do 2020. godine 95 odsto ruskog internet saobraćaja obavlja kroz domaću infrastrukturu.
Već je izgrađen lokalni pandan Sistemu internet domena (DNS), globalnom adresaru koji predstavlja srce interneta i koji je formalno pod upravom nevladine kalifornijske organizacije Ajkan (ICANN).
Ruska „rezervna kopija” testirana je 2014. i ponovo prošle godine i ona će biti okosnica ruskog interneta (Runeta) kada ga provajderi na kratko budu odsekli od ostatka sveta.
Tokom planirane probe podaci koji se budu razmenjivali između ruskih građana i organizacija ostali bi u okviru nacionalnih granica.
Provajderi bi trebalo da pokažu da su sposobni da usmeravaju podatke ka tačkama rutiranja pod kontrolom vlade.
Kritičari kažu da je krajnji cilj da sav saobraćaj na ruskom internetu ide preko kontrolisanih tačaka i da predloženi zakon treba posmatrati kao deo napora da se cenzurom otkloni pretnja izazivanja društvene nestabilnosti preko društvenih mreža.
Kineski „vatreni zid” takođe kontroliše tačke rutiranja, a filterima, blokiranjem ključnih reči i određenih sajtova, kineska država nastoji da deo globalnog interneta bude nevidljiv za njihove građane.
Oni mogu delimično da zaobiđu cenzuru korišćenjem virtuelne privatne mreže (VPN), koja maskira lokaciju računara, ali ih vlasti povremeno suzbijaju.
Jedan od predlagača ruskog zakona, koji je dobio podršku poslanika Dume u prvom od tri glasanja, jeste Andrej Lugovoj, bivši agent KGB, kog Britanci sumnjiče da je otrovao ruskog špijuna Aleksandra Litvinjenka 2006. u Londonu.
Andrej Svincov, zamenik šefa komiteta Dume za informacionu politiku, rekao je za američke medije da je vreme da Rusija obezbedi svoj deo interneta i da je nužno da zemlja formira novu informacionu infrastrukturu kao što gradi vojnu ili saobraćajnu.
Autori zakona predvideli su da će za to biti potrebno oko 20 milijardi rubalja (304 miliona dolara). Interfaks je izvestio da je u budžet već ukalkulisano 1,8 milijardi rubalja za odbranu ruskog interneta.
Prema rečima poslanika Vadima Dengina, Moskva je zaključila da, ako je Zapad spreman da je isključi iz međunarodnog bankarskog sistema SVIFT, kako je više puta pretio, verovatno je spreman i da je diskonektuje sa mreže.
Američki specijalni predstavnik za Ukrajinu Kurt Voker rekao je krajem prošle godine za vreme krize u Kerčkom moreuzu da je isključivanje Rusije iz SVIFT-a „nuklearna opcija koja će sve mnogo koštati”, ali da „mora da bude na stolu dok Rusija i dalje vrši agresiju na susede”.
Ideju suvereniteta na internetu kao načina da zemlja uspostavi kontrolu nad svojim internet prostorom prvi je promovisao tvorac Velikog vatrenog kineskog zida Fang Binsing 2011. godine.
Tri godine kasnije, kada je presednik Si Đinping izneo svoju viziju suverenog interneta, Rusija je već bila sprovela prve probe kako bi izgledalo da Runet bude odsečen sa globalne mreže i zaključila da je veoma ranjiv.
Dve zemlje su od tada potpisale niz bilateralnih sporazuma u kojima se zalažu za svoju viziju suverenog nacionalnog interneta.
Kritičari kažu da je afera „Snouden” bila odličan izgovor za vlade, posebno autoritarne režime, da insistiraju na kontroli nad nacionalnim internet saobraćajem, što može da ima katastrofalne posledice po e-trgovinu i ljudska prava.
