Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Nije novost da će se u Evropi do sredine veka pod naletima bujica korita češće izlivati, ali jeste to što će, kako pokazuju tek objavljena istraživanja, poplave na celom kontinentu biti međusobno povezanije.
Kad današnji tinejdžeri budu zreli za penziju, Evropa neće znati za granice već će se borba protiv znatno ojačanih vodenih stihija voditi zajednički na svim njenim frontovima. Većina svetskih naučnika ne spori više da će do 2050. usled otopljavanja i podizanja nivoa mora padavine biti znatno obilnije, vetrovi snažniji, poplave na Starom kontinentu razornije i češće. Neslaganja među stručnjacima ima samo u predviđanju razmera prirodnih katastrofa.
Nije novost da će se u Evropi do sredine veka pod naletima bujica korita češće izlivati, ali jeste to što će, kako pokazuju tek objavljena istraživanja, poplave na celom kontinentu biti međusobno povezanije. Do sada su istraživanja bila ograničena na pojedine rečne slivove, ali studija koja je objavljena u specijalizovanom časopisu „Nejčer klajmat čejndž” ukazuje na to da će izlivanje korita reka jednog sliva pogađati mnogo više nego do sada druge regione i slivove širom Starog kontinenta.
Brendan Jongman, sa amsterdamskog univerziteta, vodeći autor ovog multidisciplinarnog istraživanja, ukazuje za londonski „Independent” da se „analizom promena kišnih modela” došlo do zaključka da će poplave postati panevropski problem i da će do sredine veka uzrokovati trećinu gubitaka u nacionalnim ekonomijama.
„Poređenja radi, u prvih 12 godina ovog veka, kako ističe ova studija, prosečni troškovi zbog poplava u EU iznosili su oko 4,9 milijardi evra godišnje. Na bazi projekcija o količini padavina sledećih decenija i postojećih odbrana od plavljenja, troškovi EU će se do 2050. povećati na 23,5 milijardi evra godišnje”, kaže profesor Jongman.
Samo će donekle pojedine nacije moći da se zaštite izgradnjom boljih i čvršćih brana na svojim slivovima, ali, po mišljenju autora studije, evropsko društvo bi moralo da stvori znatno jači fond solidarnosti za sve regione u kojima postoji rizik od vodene stihije. Jer one će se na jedan ili drugi način odraziti na sasvim drugom kraju kontinenta.
Poplave i olujni pljuskovi na Balkanu – u Srbiji, BiH i Hrvatskoj – takođe su podstakli naučnike na objašnjenja, pa tako časopis „Sajantifik amerikan” iznosi procenu Svetske meteorološke organizacije (SMO) da bi posledice bile višestruko katastrofalnije da meteorolozi na lokalnu nisu na vreme dali tačnu prognozu.
Dimitar Ivanov iz SMO kaže da ova organizacija radi sa lokalnim stanicama na predviđanju ekstremnih vremenskih nepogoda, ali posebno ističe da je neophodan dobar odnos poverenja između meteorologa i civilnih vlasti. Tek nedavno se zajedničkoj platformi SMO priključila i BiH. Kad se desi nepogoda u bilo kom delu sveta, meteorolozi daju sveobuhvatno upozorenje.
Specijalizovani časopisi podsećaju da je „Balkan već iskusio klimatske ekstreme poslednjih godina”. Zima 2011/2012. bila je jedna od najhladnijih i najoštrijih u poslednjih nekoliko decenija, a sledilo je pakleno leto, što je izazvalo neobuzdane požare.
Prosečna temperatura na planeti biće, kako se slažu instituti iz celog sveta, za jedan do dva stepena viša nego što je danas, što je mnogo veći rast nego u nekim prethodnim stogodišnjim periodima.
Milioni ljudi će direktno na svojoj koži osetiti ove promene, naročito oni koji žive na obalama mora i okeana. Delte pojedinih reka će se salinizovati, a plaže i obale biće na neki način oštećene na celom svetu, što će imati ogromne posledice po turizam. Time se u Evropi naročito bave španski instituti, koji ističu da će i njihova Kosta brava pretrpeti velike štete i u infrastrukturi.
Od 1900. godine porast nivoa mora bio je 20 santimetra, a po projekcijama španskih instituta do 2050. porašće dodatnih 25 santimetra, što tamošnji stručnjaci povezuju sa porastom temperature vode i topljenjem glečera i leda na Grenlandu, Arktiku i Antarktiku.
Govoreći o klimatskim promenama i predviđanjima kako će se to odraziti na planetu i život, naučnici ističu da oni ne mogu da predvide tačne klimatske prilike određenog meseca na bilo kom odredištu za pedeset godina. Ali mogu da predvide da će na primer za pedeset ili četrdeset godina količina padavina na globalnom nivou biti povećana za pet odsto, u najboljem slučaju, ili za 15 odsto u lošijem scenariju.
Ali, kako ističe Manuel de Kastro, sa španskog univerziteta Kastilja la Manča, neće svi regioni dobiti podjednaku količinu padavina. Po pravilu, na već nakvašene oblasti sručiće se najveće kiše, dok na sušne neće pasti dovoljno kapi, kaže profesor De Kastro, čije reči prenosi madridski „Mundo”.
A da li ćemo mi na Balkanu morati da počnemo da gajimo kaktuse umesto krompira u sušnim predelima, onim gde će nas poplave zaobići, kao što predviđaju pojedini građani?
Ni promena temperature neće biti svuda ista, iako će lednih dana biti za 20 do 70 odsto manje, dok će broj vrelih dana porasti između 30 i 250 odsto, naročito na srednjim nadmorskim visinama.
„I trajanje i intenzitet suša će se verovatno povećati u regionima poput Mediterana, centralne Evrope i Centralne Amerike, u severoistočnom Brazilu i Južnoj Africi”, kaže profesor Manuel de Kastro.
Jedno je sigurno, dodaje on, do 2050. neće više biti nijednog ozbiljnog naučnog kruga u svetu sumnjičavog prema posledicama globalnog zagrevanja. Toliko će one biti očigledne.
Prognoza NASA po kontinentima
Stručnjaci NASA napravili su prognozu o uticaju klimatskih promena na kontinente.
Evropa: Povećan rizik od katastrofalnih poplava u unutrašnjosti kontinenta. Na obalama mora poplave će biti češće, kao i erozija tla. Na jugu kontinenta prinosi žetvi će biti znatno smanjeni.
Latinska Amerika: Postepeno smanjivanje teritorija pod tropskim šumama, naročito u istočnim delovima Amazonije. O ne će ustupiti mesto travnatim stepama.
Severna Amerika: Tanji i kraći snežni pokrivač na planinama. Više padavina i žešće suše u predelima gde inače nema dovoljno kiše.
Afrika: Već krajem ove decenije oko dvesta miliona ljudi mogli bi da ostanu bez dovoljno vode za piće. U sušnim predelima moglo bi da dođe i do većih nestašica hrane.
Azija: Na jugu, u centralnom delu i na jugoistoku, doći će do nestašica pijaće vode, dok će veliki obalni pojas biti izložen poplavama.
(Politika)
