Home / TEMA DANA / Branko Pavlović- POTRES U EVROPI: Kina ulazi u “zabran” Nemačke i SAD- Treba očekivati buru, ali je Srbija kao retko kada, na sigurnoj obali..

Branko Pavlović- POTRES U EVROPI: Kina ulazi u “zabran” Nemačke i SAD- Treba očekivati buru, ali je Srbija kao retko kada, na sigurnoj obali..

branko- pavlovicPiše: Branko Pavlović
Treba očekivati buru, ali je posle izjava kineskog predsednika Srbija, kao retko kada, na sigurnoj obali
Ovim tekstom ću objasniti zašto je sada Amerikancima samo na raspolaganju Brisel u poslednjim trzajima za sprečavanje normalnih ekonomskih odnosa, koje Kina uspostavlja u Evropi. Ono što bi Amerikance dodatno trebalo da brine je to što odnosi koje uspostavlja Kina jesu globalni, ali nisu globalistički. I na taj način se potkopava neoliberalni temelj Američke vladavine.

Kada analiziramo sve govore predsednika Kine u Srbiji za ova tri dana, zaista je teško uzdržati se od upotrebe „velikih“ reči kojima bi se podvukla činjenica da je tim izjavama Kina otvoreno najavila novu eru u odnosima sa evropskim državama.

I istovremeno da je na političku scenu vraćena puna težina gotovo zaboravljenih pojmova kao što su „principijelnost“, „u dužem nizu godina dokazano prijateljstvo“, „bliskost naroda“ – na kojim osnovama je moguć ekonomski koncept zajedničkog razvoja.

Kada je baš reč o Srbiji, onda je nesumnjivo da će Kina u realizaciji svih projekata ići linijom „da ulaganja ne stvaraju gubitke“, a ne, kako to zapad čini, „maksimalizacijom profita“. Principijelnost i pouzdanost u političkim odnosima na primeru Srbije će dobiti jasno izraženi ekonomski ekvivalent, što je izuzetno retko u međunarodnim odnosima u proteklih četvrt veka. A u zapadnom pristupu je sasvim isključeno.

Nije samo reč o sposobnosti Kine da realizuje investicije niti o tome da se u samo nekoliko meseci, bez ikakvih finansijskih problema, nivo planiranih investicija u Srbiji podigne sa oko jedne milijrade dolara na čak pet milijardi, na koji način Kina ozbiljno potkopava predrasudu da je jedini izvor kapitala na zapadu.

Više od toga, Kina zaista pokazuje da je, makar u zemljama Srednje i Istočne Evrope, zaista moguć zajednički razvoj: i onoga ko investira i države u koju se investira. Sasvim plastično: kada prodajete cementare ili duvansku industriju, vode, banke itd., onda je to besmisleno zato što su to sve privredni subjekti koji su profitabilni i bez stranih ulaganja.

A, kada prodate železaru Smederevo (naravno, realno za nula para), onda ste u paketu dobili rešenje ogromnog problema koji bez stranog ulaganja i novca i pameti i tržišne pozicije i izvozničke pregovaračke snage – nije moguć.

KAKO SRUŠITI NORMALNI TOK STVARI
Krajem 2014. godine Kina je odlučila da su njene devizne rezerve previsoke (stigli su bili do oko četiri hiljade milijardi dolara) i da je sada vreme za agresivno investiranje. U tom sklopu je očigledno jedan od strateških pravaca i upliv u tradicionalni „zabran“ Nemačke i SAD, a to su države Srednje i Istočne Evrope.

Na tom putu, geografski položaj je istakao Srbiju. Ali ambicije Kine su daleko veće. Što je za Nemačku i SAD veoma zabrinjavajuće – i potrebe tih država za kineskim kapitalom i znanjem i sposobnostima su takođe veoma velike.

Sa primerom da mala Srbija može da očekuje pet milijardi dolara, apetiti svih drugih država ka severu i istoku od Srbije biće nezaustavljivi. Ukratko, po normalnom toku stvari, sveobuhvatna saradnja Kine i država Srednje i Istočne Evrope je neminovna.

A to samo znači da „normalni tok stvari“ ne sme da se dozvoli. Nevolja SAD je u tome što na tom putu sabotaže normalnih globalnih ekonomskih odnosa u EU nema mnogo saveznika:

Francuska to nije zato što je njima i postojeći sukob sa Rusijom preko mere ekonomske podnošljivosti, a ne da sada još otvaraju frontove sa Kinom;
Italija to nije, jer su i njoj preko potrebne investicije iz Kine;
Nemačka to nije ne zato što ne shvata koliko je prodor Kine na temeljima tržišne ekonomije u Srednju i Istočnu Evropu strateški udarac po ekonomske interese Nemačke nego zato što Kina u slučaju sukoba može odmah da primeni kontramere koje bi Nemačku dovele u recesiju mnogo brže nego što bi izostanak investicija poljuljao Kinu. Bez kineskog tržišta, brendovi kao što su Mercedes ili BMW izgubili bi najvažnije tržište i veoma brzo bi izgubili ukupnu trku u svetskoj konkurenciji;
Britanija to nije zato što je i sama sklopila kolosalne ugovore sa Kinom. Uz samo jedan uslov koji je Kina zahtevala – da iznosi ne mogu biti nominovani u dolarima.
Svi ostali su mali u smislu obima ekonomija i ne mogu realno pomoći u zaustavljanju kineskog prodora. Ostaje Amerika neposredno, što je vrlo teško objasniti, s obzirom da je reč o „EU dvorištu“, pa šta se sad kog đavola SAD mešaju. I tako je „knjiga spala na jedno slovo“. Na Brisel.

SUKOB ISPRANOG MOZGA I GLADNOG STOMAKA

Nemačka i SAD će pokušati preko briselske administracije da miniraju, razvodne, odugovlače, sprečavaju i na svaki način otežaju ekonomsku saradnju Kine i država Srednje i Istočne Evrope. Trebalo bi očekivati da će svi ti bezlični komesari početi horski da govore o „evropskim pravilima“, prema kojima takva ulaganja nisu dopuštena, da to dovodi ili može dovesti do „ugroženosti potrošača“, da će se oboriti „kvalitet i sigurnost proizvoda“ itd.

A onda će uslediti i formalni dokumenti kojima se pojedine transakcije zabranjuju. Jedan takav presedan se nedavno već dogodio kada je kineskoj kompaniji zabranjena kupovina jednog britanskog teleoperatera.

Nisu u pravu svi oni koji tvrde da je briselska birokratija potpuno nepotrebna. Potrebna je, itekako potrebna, u svim slučajevima u kojima Nemačka i/ili SAD ne mogu direktno da ispostave svoje ultimatume, propišu zabrane i uvedu posredne sankcije.

Proces je, međutim, nezaustavljiv. Kada mnogo milijardi dolara čeka na vratima ljudi koji imaju nizak životni stnadard, nema te politike koja može na srednji rok da spreči da do povezivanja interesa na fer tržišnim odnosima dođe. Opiranje tom procesu samo će građanima Srednje i Istočne Evrope još više udaljiti potpuno otuđene centre moći, koji se okom iole pažljivijeg posmatrača i danas vide u vladama SAD i Nemačke, a zapravo su negde izvan čak i tih institucija.

Ono što je dodatno važno primetiti, neće moći da opstane ni predstava o Rusiji koja je navodno neka pretnja tim državama. Prosto zato što je sasvim neuverljivo da je Rusija pretnja kada je u tako dobrim odnosima sa Kinom, koja je u tako dobrim odnosima sa tim istim državama Srednje i Istočne Evrope.

U svetu koji nastaje, sada bi građanin Srednje i Istočne Evrope morao da poveruje da bi Rusija nekom izmišljenom agresijom istovremeno prekinula i odnose sa Kinom, koja je za Rusiju od najvećeg značaja danas (pošto se ugrožavaju države koje su partneri Kine i u koje je Kina investirala) i otvorila sve frontove sa zapadom. Broj onih koji bi u to mogli da poveruju ipak bi se sveo samo na fašiste i neonaciste. A to je bitno manje od sadašnjeg broj podozrivih. U sukobu ispranog mozga i gladnog stomaka pobeđuje marksizam.

Treba očekivati buru, ali je posle izjava kineskog predsednika Srbija, kao retko kada, na sigurnoj obali. Iza slike Evropske unije, koja polako bledi, ponovo se pojavljuje Evropa ravnopravnih naroda i država.

(Standard.rs)

Check Also

NOGO: VUČIĆ, MIŠKOVIĆ I BEKO SPREMAJU PLJAČKU VEKA- EVO ZAŠTO JE UHAPŠEN JOVIČIĆ! (ŠOK VIDEO)

Političar i bivši narodni poslanik, Srđan Nogo, ekskluzivno za Srbin.info je otkrio neverovatnu pljačku i …