Dušan Proroković: Posle ovoga svašta se može očekivati, ovo je Putinovo poslednje upozorenje..

Tokom Hladnog rata u SAD je postojalo više stotina stručnjaka koje su nazivali „kremljolozi“

Tokom Hladnog rata u SAD je postojalo više stotina stručnjaka koje su nazivali „kremljolozi“. Oni su temeljno analizirali saopštenja i strategije sovjetskih organa, ali su zaključci o pravcima unutrašnje i spoljne politike Moskve često izvlačeni i na osnovu mnogih drugih stvari: ko sedi u prvom redu na nekom važnom skupu, kojim redosledom izlaze sovjetski funkcioneri iz aviona tokom zvaničnih poseta ili gde se nalazi čija kancelarija u Kremlju.

Za razliku od američke politike koja je praktična i nije opterećena protokolom, ruska se uporno drži tradicionalnog pristupa i po tome je mnogo bliža istočnjačkim imperijalnim standardima (Kina je u svojoj dugoj istoriji ove procedure razradila do neverovatnog nivoa, pa nikakvih improvizacija jednostavno nema). Zbog toga izjave čelnih ljudi najčešće treba sagledavati iz šireg konteksta.

U Srbiji se zatalasalo kada je Vladimir Putin naglasio kako izražava nadu da će, ma kako izgledala buduća Vlada Srbije, u njoj zasluženo mesto imati ljudi koji su ozbiljnu pažnju uložili u razvoj odnosa Rusije i Srbije. Reagujući na „prvu loptu“, mnogi su odmah požurili s pitanjem: ko su ruski ljudi u Beogradu? Na pogrešno pitanje ne može se dati tačan odgovor.

Zato – ne treba tražiti „ruske ljude“. Iznenadna poseta Aleksandra Vučića Moskvi, neposredno pred izbor nove vlade, ukazuje da će se visok nivo odnosa između dve zemlje održati. Biće tu raznih izazova i nedoumica, moguće je i nesuglasica, ali ako ništa drugo, dostignuti stepen saradnje neće biti ugrožen.

U politici je garant takvog sporazuma onaj sa kim se dogovara, što je u ovom slučaju, sa srpske strane Vučić. Dakle, ruska strana nije imala preteranih razloga da sa ovom rečenicom izlazi u javnost ako su se sa budućim srpskim premijerom dogovorili oko nekih načelnih pitanja.

Čemu onda poruka Putina? Ova poruka nije poslata Beogradu, već pre svega Vašingtonu i Briselu. Predaleko se otišlo u političkom inženjeringu i pravnom nasilju, ne samo na Balkanu.

Uguravanje Crne Gore u NATO i militarizacija tri baltičke države su očigledno kapi koje su prelile čašu. Putin to više neće tolerisati, i ovo je verovatno njegovo poslednje upozorenje. Ili će se između velikih sila igrati utakmica prema nekim pravilima, ili će i Rusija koristiti istovetne mehanizme kao i SAD da zaštiti svoje interese.

Dakle, neprikriveno pravljenje političkih partija po drugim zemljama, njihovo finansiranje, uz prateći NVO sektor i medijsku infrastrukturu. Ko zna, možda i uz organizovanje „obojenih revolucija“.

Putin je iskoristio sastanak sa Vučićem da pošalje jednostavnu poruku Zapadu: ili se vratite za pregovarački sto (Minski proces je zamrznut, traženje rešenja za Siriju u ćorsokaku, a otvaraju se nova žarišta u Centralnoj Aziji), ili ćemo i mi početi da se ponašamo drugačije (pa će se instalirati politička rukovodstva koja će donositi odluke bez obzira na volju naroda).

Skoro istovetno je nastupao i tokom 2007, kada je upozoravao SAD i EU da ne ulaze u „kosovsku avanturu“. Gledajući iz današnje perspektive, njegov čuveni govor iz Minhena je zapravo najavio da će Rusija braniti svoje interese istim mehanizmima kao i zapadne zemlje. Ako jedno pravilo ne važi na Balkanu, zašto bi onda važilo na Kavkazu? Kada može Kosovo, mogu i Južna Osetija i Abhazija!

Ostaje da se vidi kako će njegova nova poruka biti shvaćena na Zapadu. U ovom trenutku se čini da odgovor u velikoj meri zavisi od ishoda narednih predsedničkih izbora u SAD. U zavisnosti od toga ko pobedi, takva će biti i reakcija.

I takva će biti i regionalna bezbednost na Balkanu. Putin brani interese Rusije i više ne namerava da zažmuri na bilo koji korak Zapada (poslednji put je zažmurio 2011. na rezoluciju SB UN o Libiji).

Prema tome, ili će se SAD i EU sa njim dogovarati oko definisanja novih pravila igre, ili ćemo prisustvovati reprizi nekih dešavanja iz hladnoratovskih vremena. Samo, za razliku od tog perioda, kada je „moralna odgovornost“ za moguću destabilizaciju istočne Evrope bila na Moskvi, sada je u toj ulozi Vašington.

(Večernje Novosti)