Proroković otkriva: Evo šta se krije iza Balkanske carinske unije u koju nas gura Vučić…

 

Piše: Dušan PROROKOVIĆ

Ako je za neku utehu, poslednja inicijativa Aleksandra Vučića -Balkanska carinska unija – teško je ostvariva.

Najpre bi morali da se organizuju dugi i složeni pregovori, a zatim da se sporazum i ratifikuje u svim parlamentima.
Niti postoji politički ambijent za tako nešto, niti postoje interesi da se posao brzo završi. Ali, to nije razlog da se ne ukaže koliko je njegova inicijativa neverovatna.

Radi se, svakako, o ideji stvaranje nekakve balkanske carinske unije.
Šta je tu neverovatno?

Nekoliko stvari.

Prvo, što se forme tiče, unutar Vlade Srbije je propisana jasna procedura kako se definiše spoljna politika. Koliko sam uspeo da proverim, ovo nije bila tema niti na nadležnim odborima, niti na sednici same Vlade.

Odakle premijeru pravo da ovako postupa i u ime naše države austrijskom kancelaru predlaže bilo šta, kada to pitanje nije razmotreno u nadležnim institucijama?

Drugo, kada je o institucijama reč, odluka Vlade bi trebalo da bude poslednja u nizu, tek pošto se o ovom pitanju izjasne mnogi drugi.

I to najpre oni koji se bave ekonomijom, a zatim i oni koji se bave politikom.

Kada je o ekonomiji reč, neophodno je videti procenu na osnovu koje se nešto ovako predlaže. Kakvu će korist imati Srbija od svega? Koliko ćemo povećati izvoz? Gde su tu naše šanse?

Ne može se napamet govoriti.
I EU je carinska unija, pa se u praksi pokazalo da takva integracija ne koristi svim članicama. Takođe, sa državama koje i premijer (nažalost) naziva „zapadnobalkanskim”

Srbija ima potpisan sporazum o slobodnoj trgovini i još davno je uspostavljena CEFTA. Nama ta integracija koristi, te bi bilo logično da je održimo što je duže moguće.

Ako ima problema unutar CEFTA (a ima ih), oni se rešavaju usaglašavanjem novih protokola, a ne promenom integracionog formata.

Treće, kada je o ekonomiji reč, premijeru je neko morao da skrene pažnju na to kakva je hijerarhija ekonomskih integracija (nije on dužan da to zna, ali ima u Vladi i previše onih kojima je to posao) i da postoji nekoliko suštinskih razlika između zone slobodne trgovine i carinske unije.

Carinska unija je viši stepen integraije i on podrazumeva postojanje jednog tarifnog sistema za celo područje, odnosno, za sve države koje u tome učestvuju.
Da ne idem dalje u prošlost, prva posleratna carinska unija je bio Beneluks. Kada se usvoji tarifni sistem i ratifikuju svi neophodni sporazumi, više promena nema. Iz toga je vrlo teško izaći.

U našem slučaju, to bi značilo da nema više samostalnog pregovaranja o slobodnoj trgovini i preferencijalima sa trećim partnerima. To jest, da prestaju da važe sporazumi koje trenutno imamo. Pa i onaj sa Rusijom i Evroazijskim savezom.

Ubeđivanja Rasima Ljajića kako su nam tržišta BiH i Crne Gore skoro pa jednako važna kao i evroazijsko su neozbiljna. Srbija malo radi da iskoristi privilegije koje joj je Rusija ponudila, a delom se taj sporazum i namerno opstruira od strane Brisela.

Sporazum se ne mora raskinuti ukoliko sve ostale članice te „zapadnobalkanske” carinske unije ne bi postigle dogovor sa Evroazijskim savezom da se slobodna trgovina proširi na sve zemlje. Ovde se, međutim postavlja pitanje: zašto bi Rusija dozvoljavala bescarinsku trgovinu zemljama koje su u NATO i uvode joj sankcije? Jer, sve ovo nije samo pitanje ekonomije, već i politike.

A kada smo kod politike, onda četvrto: Vučić je potpuno promašio i vreme i mesto da predstavi svoju ideju.

Vreme, zato što je u istom danu Bakir Izetbegović najavio novu „hašku epopeju” protiv Srbije, a svega tri dana ranije su Hrvatska i Albanija pisale NATO-u kako se Srbija „agresivno ponaša” na Kosovu.

Crna Gora još uvek nije u NATO, pa se njen ministar nije potpisao, ali bi to nesumnjivo učinio pošto je prošle nedelje obnovljena ideja o „Jadranskoj trojci”, sredstvu za geopolitičku izolaciju Srbije.

Jedni bi ponovo da nas tuže, drugi bi da nas NATO ponovo disciplinuje, a naš odgovor na sve to je da ćemo sa njima praviti carinsku uniju.
Peto, mesto za prezentovanje ideje je pogrešno, pošto nema nikakvog smisla da se predlog u slavljeničkom tonu uručuje austrijskom kancelaru. Kakve veze ima Austrija sa tim? Hoće li možda oni da nam prave uniju?

Njih se to, naravno tiče, Austrija ima i ekonomske i poltičke interese na Balkanu. Ali, mi bismo valjda trebali da imamo naše. Pa u skladu sa tim i da najpre valjanost ideje proverimo u bilateralnim razgovorima sa ostalim potencijalnim partnerima, razmotrimo kakvi su efekti i na kraju sve predstavimo na kakvom regionalnom skupu.

Naravno, kao i u sličnim situacijama, iz tih nekoliko rečenica o carinskoj uniji premijera Vučića se zapravo pokazuje koliko je očajna pozicija Srbije.

Jer, sve su prilike, ideja o carinskoj uniji uopšte nije potekla sa Balkana.

Najpre nas je u iznenadnoj poseti pohodio Kurc (treba li podsećati – Austrijanac), pa je još iznenadnije dojurio predsedavajući Saveta ministara BiH Denis Zvizdić (u službenoj poseti Beogradu boravio tri nedelje ranije, pa nije bilo potrebe da ponovo dolazi, osim ako se ne radi o hitnoj stvari), opet na mig Valentina Incka (takođe Austrijanac), a u međuvremenu se Vučić čuo i sa prijateljem Edijem Ramom, što se zvaničnog Beča tiče -proverenim kadrom.

Austrijanci su pripremili dolazak svog kancelara u Beograd, priča o carinskoj uniji je njihovo maslo, koje se sprovodi u dogovoru sa Nemcima, a šta je trebalo Vučiću da se upliće u sve to je već neka druga tema.

Simptomatično, istog dana kada i Vučić, na ovu temu je nešto prozborio i Goran Svilanović, učestvujući na jednom od panela Minhenskog bezbednosnog foruma.

Nova inicijativa koja će nam biti ponuđena jeste da pravimo carinsku uniju. Ko zna, možda to bude i ultimativni zahtev EU.

„Bezalternativni put” u EU će nas odvesti pravo u carinsku uniju sa Albanijom. I toliko ćemo do daljnjeg videti od blagodeti evrointegracija.
Mašala.

(Agencije)