Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Najveći pobednik parlamentarnih izbora u Crnoj Gori su građani, država Crna Gora i nova vlast, kazao je predsednik Pokreta za promene i jedan od lidera Demokratskog fronta, Nebojša Medojević.
On je istakao da je crkva odigrala ogromnu ulogu, ali i pozvao crkvene velikodostojnike da se sada ne mešaju u politiku.
On je za RTCG kazao da nova Vlada, koja treba da bude formirana, ima važan istorijski zadatak demontaže prethodnog sistema. Medojević je istakao da se „niko sa strane nije mešao i pomagao“ doskorašnjoj opoziciji.
Pojasnio je da se danas nije sastao sa kandidatom za mandatara Zdravkom Krivokapićem jer je još ranije rekao da Krivokapić ima podršku pet poslanika PZP-a.
„Kada dobije zvanični mandat od predsednika, mi smo spremni da se sastanemo i da razgovaramo o ciljevima i prioritetima Vlade, gde možemo dati najbolje doprinose i biti najkorisniji… Naravno da očekujemo od mandatara da nas obavesti kakvo je njegovo viđenje Vlade“, naveo je Medojević.
On je rekao da ne deli baš sve stavove sa Krivokapićem o tome koliki treba da bude uticaj crkve u dnevnoj politici.
„Došao je na našu listu kao dogovor DF-a i mitropolita Amfilohija. On je bio broj jedan zato što je to tražila crkva da bi podržala našu listu“, istakao je Medojević, prenose „Vijesti“.
On je naveo da je crkva tražila da deset ljudi bliskih njoj budu na listi „Za budućnost Crne Gore“. „Pa se to svelo na tri, pa smo se dogovorili da je dovoljno da to bude Krivokapić, koji na našoj listi predstavlja crkvu i mitropolita Amfilohija.“
Medojević je rekao da je razumljiva veza Krivokapića sa Amfilohijem je, ali da je sada vreme da se crkva vrati svom primarnom zadatku, te da je protiv svakodnevnog uplitanja crkve u politički život.
Rekao je da nije hteo da ide na sastanak sa Amfilohijem u Ostrog jer to nije mesto gde treba da se priča o mandatima i resorima.
„Uvek kad je crkva ulazila u političke vode u Crnoj Gori u poslednjih 30 godina, to se nije završilo dobro ni za crkvu ni demokratiju. Ono što je crkva radila istorijski sjajno to su litije, mislim da je najbolje da se sveštenici sada vrate u manastire, da nastave tu svoju misiju moralne obnove“.
On je uputio apel crkvenim velikodostojnicima da poštuju Ustav, gde se jasno navodi da je crkva odvojena od države.
„Crkva nema šta da traži u operativnoj, dnevnoj politici“, istakao je, ali i naglasio da je crkva odradila „istorijski posao“ i da je pomogla opoziciji da dođe na vlast.
Međunarodna zajednica, kako je rekao Medojević, nema ništa protiv da lideri DF-a budu na visokim pozicijama u budućoj Vladi.
„To su najobičnije medijske spekulacije i spinovi, i korišćenje te teme u popravljanju svoje pregovaračke pozicije u formiranju Vlade“.
PZP (Pokret za promene), kako je rekao, ima pripremljen program reformi u resorima u kojima bi preuzeli odgovornost.
Medojević je kazao da revanšizma neće biti u smislu odmazde i osvete, „ali neće biti zaštićenih, svi će morati da odgovaraju za zločine, pljačke, kriminal…“
Istakao je da će PZP podržati svaku Vladu u kojoj neće biti DPS-a, „što ne znači da ćemo podržati lošu politiku te Vlade i da ćemo ćutati“.
On je rekao da će, u slučaju da Krivokapić pod „pritiskom lobija“ kaže da PZP ne može biti u Vladi, da će glasati za Vladu i dati joj manjinsku podršku, te da je neće je rušiti, ali da će je kritikovati.
Poručio je da su fokus svih političkih partija u novoj vlasti reforme, poboljšanje standarda, te suočavanje sa teškom ekonomskom i dužničkom krizom.
Ko je ustvari Nebojša Medojević?
Nebojša Medojević je bio protivnik državnog zajedništva Crne Gore i Srbije.
Još kao član SDP zalagao se za istupanje Crne Gore iz sastava tadašnje Savezne Republike Jugoslavije (1992-2003), a iste stavove je nastavio da zastupa i kasnije, zalažući se za istupanje Crne Gore iz sastava Državne zajednice Srbije i Crne Gore (2003-2006).
Na referendumu o državnom statusu Crne Gore koji je održan 2006. godine, glasao je za nezavisnost.
Odigrao je ključnu ulogu prilikom donošenja novog Ustava Crne Gore (2007), kada je na čelu poslaničke grupe PZP obezbedio neophodnu većinu za usvajanje spornih rješenja po kojima je srpskom narodu u Crnoj Gori uskraćeno priznanje konstitutivnosti, dok je srpski jezik izgubio dotadašnji status službenog jezika, u korist crnogorskog jezika.
(Vijesti.me, Vikipedija)
