Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Smena ministra Nebojše Stefanovića pretvorena je najveći politički rijaliti koji smo gledali decenijama unazad. Gotovo pa javno glasanje po odborima, zasipanje saopštenjima u kojima se traži odlazak šefa beogradskog odbora SNS, uz prateće zakletve na vernost predsedniku stranke i teatralna upozorenja i obrazloženja stranačkih kolega – u najmanju ruku jeste čudno, pogotovu kad se uzme u obzir da se sve ovo moglo uraditi mnogo diskretnije.
Prema mišljenju sagovornika portala Nova.rs, to može značiti dve stvari: pokušaj Vučića da glumi demokratiju ili dogovor predsednika i njegovog dojučerašnjeg pulena da političkom predstavom zamaskiraju odsustvo pravne odgovornosti za ono što se Stefanoviću stavlja na teret.
Koliko god se dugo pričalo o sukobu na relaciji Vučić – Stefanović, ovakav rasplet malo ko je očekivao.
Odbori Srpske napredne stranke po Srbiji glasaju, svi kao po komandi traže smenu Nebojše Stefanovića, funkcioneri SNS šalju više nego otvorene poruke sa svojih profila na društvenim mrežama, saopštenja lete sa svih strana. Rok do kog je traženo da se izjasne bio je 17. maj.
Kao „dan D“ navedi se 29. maj i sednica Glavnog odbora SNS na kojoj će se SPAS Aleksandra Šapića utopiti u SNS, a Stefanović najverovatnije izbaciti iz stranke. Do tada javnost drži dah i pita se šta stoji iza svega i zašto ga lider naprednjaka Aleksandar Vučić na taj način smenjuje.
Glumljenje demokratije
Komentarišući zašto je Vučić izabrao baš ovako „javno“ otpisivanje Stefanovića, politički analitičar Boban Stojanović kaže da deluje da se sve dešava po jasnim koracima.
„Prvo najava ujedinjenja sa SPAS-om, jasno stavljanje do znanja da će nešto da se menja u beogradskom odboru, a onda i “namig” da se krene sa javnim saopštenjima o zahtevima za promenama. Mislim da je ovo i jedna vrsta popisa unutar SNS-a, da se vidi da li iko sme da stane na stranu Stefanovića i jasna poruka šta će biti ako neko to uradi (svi zapisniici o izjašnjavanju se šalju u centralu stranke). I to treba da pokaže Stefanoviću da niko nije na njegovoj strani, a naravno da će svi po odborima to da rade (pa i Rakovica među prvima), valjda da bi zadržali svoje pozicije“, kaže Stojanović.
Simptomatično je i to što se sve to radi vrlo otvoreno.
„Kao da su odjednom zaboravili da je Stefanović bio najbliži Vučićev saradnik, jedno vreme potpredsednik stranke, ministar u dva najvažnija ministarstva, pa čak i sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost na koje
ga je lično predsednik Vučić imenovao, kao da nema odgovornosti samog predsednika stranke i slično. Ali svakako je ovde u pitanju popis unutar članstva i lokalnih odbora i priprema za smenu pre svega sa mesta predsednika Gradskog odbora, kao i glumljenje nekakve demokratije u stranci koja je sve samo ne demokratska“, navodi Stojanović.
Bolje politička smena nego hapšenje
Politikolog Cvijetin Milivojević kaže da ga fascinira to što Vučićeva propagandna mašinerija nije odmakla od početka, te mu ovakav vid obračuna sa Stefanovićem podseća na Staljinovski.
„Ova diferencijacija koja se sada dešava u SNS je toliko puta viđena od Staljinovih čistki, do onih koje se vezuju za drugu polovinu osamdesetih godina i glasanje opštinskih komiteta posle Osme sednice protiv Ivana Stambolića, a za Slobodana Miloševića.
Uz svu medijsku podršku. Mislim da je Vučić ovakav nastup izabrao zbog manjka kreativnih ideja, a i zato što cela ova priča ima privatnu sferu. Nebojša Stefanović je njemu odani prijatelj od osnivanja SNS i verovatno postoji odnos koji Vučić ne može tek tako da preseče. Zato to radi sve ovako preko odbora, javno, navodno transparentno, zapravo u rukavicama“, kaže Milivojević i dodaje:
„Drugi aspekt priče je moj lični utisak, da predsednik neće slagati po deveti put, već da će se uskoro zaista povući sa čela stranke što je osam puta do sada obećao. I da je odlučio da pre nego što ode pročisti stranku“.
Uveren je, međutim, da iako možda trenutno ne izgleda tako, postoji dogovor između Vučića i Stefanovića.
„Ako je tačno sve ono što se Stefanoviću stavlja na teret, to onda nije stvar stranke, nego policije i tužilaštva. Stefanović bi trebalo da odgovara. Zato sam siguran da dogovor postoji i da će biti manje kazne, a više
pristojne utehe za Stefanovića. Nekad su to bile ambasade, sad je to uglavnom direktorsko mesto u nekoj firmi daleko od očiju javnosti“.
Sličnog je mišljenja i član pokreta „Oslobođenje“ i bivši inspektor Uprave kriminalističke policije (UKP) Milan Dumanović, koji za Nova.rs kaže da ovakav rasplet događaja odgovora i Vučiću i Stefanoviću.
„Mislim da je ovaj momenat izabran zato što Vučić trpi veliki pritisak zbog afere Belivuk i da se od njega traži da procesuira Nebojšu Stefanovića. On to ne sme da uradi, jer je Stefanovič dugo bio na mestu ministra i verovatno mnogo toga zna, tako da otvoreni sukob ni jednom ni drugom ne odgovara. Vučiću je zato najbezbolnije da ga politički ukloni.
Sa druge strane, ukoliko su sve optužbe koje se stavljaju na teret Stefanoviću tačne, jasno je da bi on u najmanju ruku trebalo da bude uhapšen, tako da i njemu više odgovara politička smena nego pravni progon“, zaključuje Dumanović.
(nova.rs)
