TIHA OKUPACIJA? Austrija predložila vojnu misiju na Balkanu, Brisel se koleba..

 Austrija je predložiala uspostavljanje vojno-civilne misije EU na Balkanu kao pomoć zemljama tog regiona u suočavanju sa izbegličkom krizom, ali je Evropska služba za spoljne poslove (EEAS) odbacila tu ideju, uz ocenu da je reč o zemljama sa „snažnim institucijama“ u kojima bi „takva intervencija bila neprikladna“, piše danas portal Politiko.

Pozivajući se na sadržaj dokumenta pripremljenog za predstojeći vanredni samit EU o izbegličkoj krizi, u koji je imao uvid, Politiko navodi da iako je ideja odbačena, sama činjenica da se o njoj uopšte razmišlja pokazuje dokle su evropski zvaničnici spremni da idu kako bi se Evropa pokrenula sa mrtve tačke u reševanju izbegličke krize.

Politiko navodi da poslednjih nedelja raste pritisak na lidere EU, dok zemlje članice ponovo uvode granične kontrole, odustaju od obaveza o kontroli izbeglica i pokušavaju da se izbore sa političkim i humanitarnim troškovima krize.

Uoči samita EU, dodaje portal, zvaničnici i diplomate još rade na nekoliko inicijativa među kojima je i pokušaj da se obnovi puno funkcionisanje šengenske zone slobodnog putovanja kao i novo, juče najavljeno, obećanje da će EU obezbediti 700 miliona evra kako bi pomogla zemljama članicama, a pre svega Grčkoj, u suočavanju sa masovnim prilivom izbeglica.

Pozivajući se na diplomatske izvore Politiko navodi da se Austrija, koja se svojim tvrdim stavom prema pitanju migracija već suprotstavila drugim zemljama EU, zalaže za to da EU razmotri upotrebu vojnog i civilnog osoblja na Balkanu kako bi pomogli u identifikaciji i skriningu izbeglica i obezbeđivanju humanitarne pomoći.

Podsećajući na izjavu austrijskog ministra odbrane Hansa Petera Doskozila da je „pitanje zaštite granica… svakako i pitanje vojne saradnje“ i da bi „civilno-vojna misija mogla da bude uspostavljena veoma brzo“, a austrijski vojnici poslati u Grčku, Srbiju ili Makedoniju, Politiko dodaje da EU već ima takve operacije – misije zajedničke bezbednosne i odbrambene politike – za borbu protiv krijumčara u Mediteranu i kao pomoć za problem migracija u Nigeru.

U dokumentu u koji je Politiko imao uvid, EEAS međutim navodi da ta ideja nije opcija za Zapadni Balkan jer u zemljama koje su pogođene migrantskom krizom već postoji „solidna državna kontrola i snažne institucije“ i da EU ne može da interveniše.

Evropska služba za spoljne poslove priznala je međutim da bi podrška EU mogla biti potrebna kako bi se obezbedili adekvatna identifikacija i skrining migranata, ali je saopštila da postojeći planovi EU i Fronteks „nude efikasnija i politički prikladnija rešenja“.

U dokumentu se takođe navodi da „za sada ni jedna zemlja Zapadnog Balkana nije postavila takav zahtev i da je malo verovatno da hoće“.

Dodaje se da je fokus na naglašavanju važnosti da se održi šengenski sistem otvorenih unutrašnjih granica EU, uz istovremno jačanje spoljnih što je, kako navodi Politiko, pozivajući se na reči neimenovanog zvaničlnika, na liniji rešenja oko kojeg bi Beč i Brisel mogli da se saglase.

U izveštaju se upozorava na teške posledice eventualnog raspada šengenskog sistema uz podatak da bi ponovno uspostavljanje kontrola na unutrašnjim granicama koštalo ekonomiju EU između sedam i 18 milijardi evra godišnje, navodi Politiko dodajući da je i predsednik Evropskog saveta Donald Tusk na balkansku turneju uoči samita EU krenuo s porukom „Povratak Šengenu“.

(Beta)