Home / TEMA DANA / „U slučaju rata s Rusijom, NATO će mirno gledati razaranje Turske..“

„U slučaju rata s Rusijom, NATO će mirno gledati razaranje Turske..“

lazanski
 „Bilo bi korisno sesti za sto i ponovno razmotriti pripadništvo Turske organizaciji NATO“, izjavio je u avgustu 1987. tadašnji turski predsednik Kenan Evren.

Evren je bio besan zbog rezolucije Evropskog parlamenta u kojoj se Turska osuđuje zbog stava prema Kurdima i Jermenima, pa je u svom govoru izneo prikrivenu pretnju koja je u sedištu NATO-a dočekana prilično hladnokrvno. Jer, Turskoj je potreban NATO, kao što ni južno krilo NATO-a ne može bez Turske.

Od tada su prošle godine, odnosi Turske sa Amerikom i NATO-om prolazili su kroz različite faze, pitanje odnosa Turske i Grčke stalno opterećuje južni bok NATO-a, a sada je došla i kriza odnosa između Turske i Rusije. Odnosno, može li se Turska odlučiti za samostalnu vojnu konfrontaciju s Rusijom i kako bi u takvoj situaciji reagovali SAD i NATO?

Indžirlik je vazduhoplovna baza u Turskoj, jedina baza SAD za taktičke vazdušne operacije između Italije i Persijskog zaliva. Smešten je u blizini Adane, dinamične južne metropole Turske i pruža američkim i drugim pilotima NATO-a sve uslove za trening: niski let, jer nema niskih oblaka kao u severnoj Evropi, postoje i vrlo visoki tereni, a konfiguracija se posle šezdesetak kilometara menja. Tu su i dve linije za gađanje ciljeva, na kopnu kod Konje i na moru. Avio-piste baze mogu da prime sve postojeće borbene i transportne avione NATO-a.

Nekada je u Indžirliku boravilo i do 5.000 američkih oficira, podoficira i vojnika, uključujući i njihove porodice, tu je bila i specijalna logistička grupa američke vojske. Turska je, posebno u njenim perifernim područjima, i deo „ušiju NATO-a“, počevši od 14 radara mreže „Madge“, koja ima devet radara u Italiji i četiri u Grčkoj. Blizu Ankare je i centar za seizmičko prisluškivanje eventualnih ruskih podzemnih nuklearnih proba. Istina, modernizacija drugih metoda osmatranja i prisluškivanja donekle je umanjila značaj nekih od tih stanica, ali one nisu ukinute.

Glavna odgovornost za odbranu Turske leži na njenim oružanim snagama, koje broje oko 510.000 pripadnika, 2.500 tenkova, od čega je 730 tipa „leopard“, dok su ostali tenkovi prilično zastareli. Avijacija ima 364 borbena aviona, od čega je 290 tipa F-16, ratna mornarica ima 13 modernih nemačkih podmornica, 18 fregata i 53 korvete i raketna čamca. Turski vojnici su dobro obučeni, svoju surovost pokazali su i u ratu u Koreji, ali oko 50 odsto vojne opreme potiče iz osamdesetih godina prošlog veka.

Turski geostrateški kontekst je koliko evropski, toliko i bliskoistočni, pa Ankaru već godinama zabrinjava ruska vojna prisutnost u Siriji; Turci su još krajem prošlog veka optuživali Moskvu za gomilanje vojnog materijala u sirijskoj pokrajini Đezire, a turski stratezi čak razmišljaju da bi Rusija mogla, u slučaju potrebe, da sa Kavkaza prebaci u Siriju i tri vazdušno-desantne divizije.

S druge strane, odnosi Turske i Grčke opterećuju južno krilo NATO-a već godinama, Ankara polaže pravo na grčka ostrva Samotrakija, Lezbos, Kio, Samos, Kos, Rodos i na sva velika i mala ostrva na udaljenosti od 50 kilometara od turske obale. Turska ima posebno formiranu Četvrtu armiju , nazvanu „armijom Egejskog mora“, koja ne pripada strukturama NATO-a. Tu armiju čine četiri divizije, jedna artiljerijska brigada, dva puka komandosa, helikopteri i desantni brodovi.

Grci kažu da je Egejsko more kolevka helenizma, da predstavlja vitalni deo grčke teritorije i da na tamošnjih 3.000 ostrva živi oko dva miliona Grka. I Grčka ima Četvrtu armiju, sa štabom u Ksantiju, u zapadnoj Trakiji. Grčka mornarica i kopnene snage dobro su uvežbani, a Turska nema prednost u avijaciji.

Tu je i Rusija, sa Krimom kao nepotopivim nosačem aviona. Pre nekoliko dana na Krim su sleteli lovci Su-30SM i tako ojačali ruske snage na tom prostoru. Sada na Krimu Rusija drži avione Su-30SM i Su-27SM3, bombardere Su-24, tenkove T-72B3, transportere BTR-82A, PVO sisteme S-300PM i obalne raketne sisteme K-300P „bastion“, čime je Moskva zapravo pokrila ceo akvatorijum Crnog mora.

Od jedinica ruskih oružanih snaga na Krimu su 37. mešoviti avio-puk, 31. PVO divizija, 8. artiljerijski puk, 126. brigada mornaričke pešadije, 15. raketna obalska brigada, 810. brigada mornaričke pešadije, 127. izviđačka brigada, 43. i 318. mešoviti avio-puk, 38. lovački puk, jedinice Crnomorske flote…

U Jermeniji Rusija ima dve vojne baze, a u Abhaziji i Južnoj Osetiji po jednu. Uz snage svog Južnog vojnog područja, koje su, u odnosu na teritoriju za koju su „nadležne“, verovatno i najsnažnije u celoj Rusiji, Moskva može da drži Turke u stanju duboke pacifikacije. Incidenti su mogući, ali bi rat krivicom Ankare za Turke bio poguban.

NATO bi ostao uzdržan.

(Politika)

Check Also

HITNO SE OGLASIO DODIK: UKOLIKO NAS OVDE SLOME I PATOSIRAJU, REPUBLIKA SRPSKA NEMA BUDUĆNOSTI!

Izlazak iz krize u BiH nastale zbog nametanja odluke doskorašnjeg visokog predstavnika u BiH Valentina …