Home / TEMA DANA / ZAMKA JE POSTAVLjENA: DA LI JE ERDOGAN IZDAO PUTINA I ŠTA SLEDI?

ZAMKA JE POSTAVLjENA: DA LI JE ERDOGAN IZDAO PUTINA I ŠTA SLEDI?

Rusija je s pravom uznemirena. Baš kao što se nasilje rasplamsava u istočnoj Ukrajini – na ruskoj granici – ispostavlja se da Turska snabdeva kijevski režim dronovima, što samo može učiniti sukob eksplozivnijim.

Sada kada se Turska uključuje u rat, sukob će eskalirati. Ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog prošlog vikenda ugostio je u Istanbulu turski lider Redžep Tajip Erdogan. Erdogan je obećao da će podržati ukrajinski „teritorijalni integritet“.

Ovu retoričku intervenciju Turske u ukrajinskom ratu pratio je porast ponude ratnih brodova i dronova kijevskog režima.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov pozvan je da upozori na poteze Zapada, uključujući i Tursku, koje podstiču militaristički stav Kijeva. Prema mirovnom sporazumu iz Minska iz 2015. godine, kijevski režim je obavezan da dodeli autonomiju istočnom regionu. Ovo nikada nije sprovedeno i čini se očiglednim da Kijev ide ka pukom odbijanju Minska intenziviranjem vojne kampanje.

Intervencija Turske podseća na prošlogodišnji rat Azerbejdžana i Jermenije zbog sporne teritorije u Nagorno-Karabahu. Upravo je isporuka dronova i druge vojne opreme od strane Turske donela Azerbejdžanu presudnu prednost. Taj sukob na južnoj ruskoj granici takođe je bio razlog za uzbunu u Moskvi zbog svoje bezbednosti. Tek razumnim posredovanjem Moskve četvoromesečni rat je na kraju ugušen.

Čini se da turski predsednik Erdogan ponovo napreže mišiće kako bi proširio svoj uticaj u regionima Crnog mora i Kavkaza, ovaj put snabdevajući ukrajinske snage pod komandom Kijeva tehnologijom bespilotnih letelica „koja menja dron“.

Očigledno je da je nedavno učešće Turske u ukrajinskom sukobu izazvalo veliko zaprepašćenje u Rusiji. Napokon, Rusija je jednom pozdravila prijateljske odnose sa Ankarom i obrnuto. Ipak, ovde je Ankara koja pokušava da zaradi na štetu potencijalne ruske boli.

Rusija je tek nedavno proširila prodaju svog naprednog sistema PVO S-400 u Tursku. Taj strateški važan dogovor izazvao je negodovanje u Vašingtonu i ostalim članicama NATO-a. Ali Erdogan je ignorisao prigovore Zapada i nastavio da kupuje S-400.

Turski predsednik uznemirio je evropske lidere zbog pitanja vezanih za islam, migracije i ljudska prava. Prošle nedelje Ankara je namerno vređala predsednicu Evropske komisije Ursulu von der Leien tokom samita kada je odvedena da sedi u zadnjim redovima.

Lukav i razdražljiv, Erdogan ima smisla da vređa mnoge svetske lidere i čini se da izaziva nezadovoljstvo. Može se sigurno pretpostaviti da turski lider nikada nije stvarno oprostio Rusiji zbog vojne intervencije u Siriji krajem 2015. godine, što je okrenulo stranicu o kriminalnim ambicijama Ankare da izazove promenu režima u Damasku.

Turska zapaljiva intervencija u sukobu oko Nagorno-Karabaha prošle godine izgleda da je sračunata na osvetu. Takva je bila Erdoganova igra moći u Ukrajini. Ako se taj rat rasplamsa, Moskva će biti pod ogromnim pritiskom da zaštiti etničke Ruse u Donbasu koji su pod vatrom.

Ako Rusija povuče taj potez, zapadni mediji će to predstaviti kao „rusku agresiju“ na Ukrajinu. Ukrajina već ima podršku Vašingtona i NATO-a. Rezultat bi mogao biti katastrofalna eskalacija.

Ruski predsednik Vladimir Putin poznat je po svojoj sposobnosti u geopolitičkom šahu. Ali šta se dešava kada igrate šah sa nekim poput Erdogana koji je nemilosrdni napadač leđa?

(Logicno, srbin.info)

Check Also

ŠTA SE DEŠAVA NA KUBI POSLE ODLASKA RAULA KASTRA S ČELA KOMUNISTIČKE PARTIJE

To što je piletina primećena u ponekoj prodavnici uzbudila većinu Kubanaca više nego odlazak Raula …