Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Profesor Bogoslovskog fakulteta u penziji Dimitrije Kalezić za Telegraf kaže da je post u poslednje vreme postao prenaglašen, i da ljudi pre odluke da poste treba da se informišu šta je zapravo post
Koliko često ste čuli u poslednje vreme da neko posti kako bi smršao? Očigledno su “naprasni vernici” zaboravili, a mnogi verovatno nikada nisu ni čuli za reči i tumačenja vladike Nikolaja Velimirovića da se “post sastoji od uzdržavanja od mrsne hrane, zlih misli, pohotnih želja i rđavih dela, kao i u umnožavanju molitava, dobročinstava i revnosnom upražnjavanju hrišćanskih vrlina, jer je podvig posta telesni i duhovni”.
U toku je Vaskršnji post poznat kao Veliki post, koji je počeo 14. marta, a završava se praznikom Vaskrsenja 1. maja. Međutim, mnogi u toku posta vodenicu okrenu na svoju vodu, pa konzumiraju alkohol, cigarete, svađaju se sa roditeljima, partnerima, prijateljima, ali se pridržavaju telesnog posta, odnosno “poste hranom”, ne jedu hranu životinjskog porekla, i misle da je dovoljno!
Profesor Bogoslovskog fakulteta u penziji Dimitrije Kalezić za “Telegraf” kaže da je post u poslednje vreme postao prenaglašen, i da ljudi pre odluke da poste treba da se informišu šta je zapravo post.
– Post je vladanje sobom. Nije u pitanju samo hrana, već za vreme posta treba da imamo drugačije ponašanje. Ako se posti samo hranom, onda je u pitanju obična dijeta – kaže profesor Knežević, i dodaje da je post disciplina tela i duha.
Za hrišćane je duša važnija od tela, a hranom se posti kako bi se pročišćeni organizam lakše usredsredio na duhovni post. Bitno je zapamtiti tri stvari ukoliko želite da budete pravi hrišćanin. Za duhovni post bitno je pokajanje, molitva i činjenje dobrih dela, a za telesni izbegavanje mesa, mleka i jaja.
Prema rečima dijetetičara – nutricioniste Milke Raičević, one koji se odlučuju na telesno i duhovno uzdržavanje, u post uvodi duhovni vođa. Kako kaže, ljudi koji poste često zaboravljaju da je post zdrav način ishrane, i da kada poste, svoje telo pročišćavaju od raznih toksina i masti, ali i da treba da budu obazrivi kada sa posta prelaze na jaču hranu.
– Važno je, kada se završi sa takvim načinom ishrane, nikako ne preterivati sa unošenjem mesa i mlečnih proizvoda, i da, kada počnu da se unose, to treba raditi umereno – kaže Raičević za “Telegraf”, i dodaje kako je najbolje dati prednost voću, povrću, ribi, lososu, čajevima za detoksikaciju, smuti sokovima kao celodnevnom meniju, ali treba ograničiti sušeno voće, džemove, i slatko voće.
Prema njenim rečima, u toku posta organizam se navikne na određeni režim ishrane, a ukoliko se naglo prestane sa njim, može da dođe do viška telesne težine i mnogobrojnih oboljenja, pa treba biti veoma oprezan. Pod mrsnom hranom podrazumeva se sva hrana životinjskog porekla.
U ishrani tokom posta ne koriste se meso, mleko i mlečni proizvodi, jaja. Najstroži post koji upražnjavaju monasi ne dozvoljava ni upotrebu ulja, već se sva jela moraju spremati na vodi. Ostalim vernicima upotreba ulja kao i biljnog margarina nije zabranjena.
Pravoslavni post ima dve strane, duhovnu i telesnu.
Duhovna strana posta ogleda se u uzdržavanju od zlih pomisli i dela, kao i od bilo kakvih grehova. Vreme posta je vreme našeg oproštaja onima koji su nam neko zlo naneli. To je vreme ljubavi, milosrđa i uzdizanja u veri, do čega se stiže svakodnevnim molitvama.
Telesna strana podrazumeva promenu načina ishrane i potpuno izbegavanje određene vrste hrane. U pravoslavlju hrana ima i duhovnu stranu, jer se veruje da se jelom bogosluži, kao što se na bogosluženju jede, odnosno pričešćuje.
(Telegraf.rs)
